Izvor: Blic, 22.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna zavođenja građana
Predizborna zavođenja građana
Predizborne kampanje su u novije doba, naročito zahvaljujući elektronskim medijima, postale velike i skupe političke igre. Pred očima cele javnosti odvija se stranačko nadmetanje u zavođenju građana. To su obično nerealna, ali privlačna obećanja. Još je Bizmark pre 150 godina rekao da se najviše laže posle lova i pre izbora. Pri tome se računa na slabo pamćenje birača i njihovu neugaslu, večitu nadu i veru u bolju budućnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Predizborne kampanje, naravno, za glavni cilj imaju osvajanje vlasti kao izvora političke i ekonomske moći pripadnika političkih elita nad onima kojima se u izbornoj kampanji tako strasno i neumorno udvaraju. Zato se pred očima građana odigrava nemilosrdna borba između pretendenata na vlast, u kojoj se obično ne biraju sredstva jer 'pljačka pripada pobedniku', kako kaže stara politička sentenca. Uz to, pravila te igre u nas nisu precizna, pa je skoro sve dozvoljeno - počev od megalomanskih obećanja i laži do uvreda i kleveta. Građaninu je zato vrlo teško da razabere šta je u svemu tome laž, a šta istina, s obzirom na vrlo nizak prosečan nivo njihove opšte i političke pismenosti. Pogotovo što većina stranaka na tu svojevrsnu političku 'pijacu magle' iznosi u osnovi ista ili vrlo slična obećanja u različitim verbalnim pakovanjima, naročito u oblasti poboljšanja životnog standarda, smanjivanja nezaposlenosti i poreza, borbe protiv kriminala i korupcije i slično. Zato su pojedine socijalne grupe predmet posebne pažnje i propagandne obrade prilagođene njihovim profesionalnim i životnim pitanjima i interesima. To su nezaposleni, mladi, seljaci, penzioneri i bivši vlasnici nacionalizovane imovine, invalidi i slično.
Građani posebnu pažnju obraćaju na to šta i kako govore i obećavaju stranački lideri, koji su obično znatno popularniji nego stranke koje predvode. To dobro znaju i stranačke vođe, pa ih, po uzoru na američke izborne kampanje, možemo videti u neposrednim i srdačnim kontaktima sa 'običnim građanima' ne samo na gradskim trgovima već i u zabitima na koje je i Bog zaboravio. Ali, isto tako i u štalama uglednih domaćina gde maze domaće životinje, jer na selu te gestove cene kao dokaz ljudske jednostavnosti, topline i jednakosti. Drugi, opet, sviraju i pevaju, jer 'ko peva, zlo ne misli'. Treći su, srećom, uspešno štrajkovali glađu itd.
U ovoj kampanji, kao i ranije, pripadnici vladajućih partija (DSS, NS, G17 plus) u prvi plan ističu značajne postignute rezultate, a tekuće politički atraktivne Vladine aktivnosti (izgradnja puteva i međunarodnog gasovoda, NIP i sl) faktički uključuju u svoj predizborni program. Time objektivno stiču određenu prednost u kampanji u odnosu na one partije i koalicije koje iza sebe do sada nemaju konkretnih rezultata, pa najveću pažnju posvećuju bespoštednoj kritici aktuelne Vlade (koalicija LDP-LSV itd). Dok su G17 plus i LDP-LSV jedine ušle punom parom u kampanju od prvog dana, stranke bivšeg režima - SPS i radikali - još se 'zagrevaju'. Prvi zbog tek završenog kongresa, a drugi zbog dugog bavljenja Šešeljevim štrajkom 'glađu do smrti' kao glavnim predizbornim oružjem. Sada muku muče kako da izbegnu primenu Šešeljevog testamenta, kojim on od njih imperativno zahteva vraćanje na politiku iz 90-ih godina.
Karakteristika ove kampanje je i aktivno učešće u njoj, doduše indirektno, ključnih institucija EU i međunarodne zajednice uopšte. Ono se, pre svega, ogleda u odlaganju konačnog rešenja statusa Kosova za period posle parlamentarnih izbora. Taj gest je objektivno koristan za Srbiju, posebno za partije demokratske evropske orijentacije, ali i za Evropu, kojoj je veoma stalo do političke stabilnosti regiona i Srbije i pobede proevropskih političkih snaga. Pozitivan predizborni gest je i prijem Srbije u 'Partnerstvo za mir', kao i obećanje EU da će posle izbora biti nastavljeni pregovori o pridruživanju i asocijaciji i pre ispunjenja svih obaveza prema Haškom tribunalu, s tim da je zaključenje sporazuma uslovljeno njihovim potpunim izvršenjem. Na taj način vruće teme, kao što su status Kosova i Hag, ne dominiraju izbornom kampanjom većine stranaka. Umesto toga, to su, srećom, glavna životna pitanja društva i građana.
Za dosadašnju predizbornu kampanju može se reći da pretežno spada u tzv. pozitivne kampanje. Naruku takvom toku kampanje ide okolnost da je njeno trajanje rekordno dugo. Sa referendumskom kampanjom iznosi skoro četiri meseca, to jest trećinu godine! Verovatno zato u završnoj fazi, u januaru 2007, treba očekivati vrlo intenzivnu tzv. negativnu kampanju pojedinih partija u vidu nemilosrdne kritike političkih protivnika, uključujući i raznovrsne klevetničke i uvredljive izjave, lansiranje afera i sl. I u odsustvu Šešelja, koji je bio velemajstor za tu vrstu kampanje, radikali su i dalje bez premca u toj političkoj 'veštini'. Sudeći prema vrsti kritike na račun Vlade i Srpske pravoslavne crkve i svih koji ne misle kao oni, glavni konkurenti radikalima u tom pogledu su lideri neobične koalicije LDP-LSV, koju čine programski raznorodne i marginalne partije. Kuriozitet predstavlja i okolnost da dve partije - SRS I PSS - predvode lideri koji su prinudno izvan zemlje. Prvi je u pritvoru Haškog tribunala, a drugi je u bekstvu sa krivičnom poternicom za petama. Takođe se i SPS, u vidu izborne taktike, inspiriše ratničkim duhom Miloševića.
Do sada su najuverljiviju, najsadržajniju kampanju imale tri reformske stranke, odnosno koalicije DSS-NS, DS i G17 plus. To je sasvim razumljivo s obzirom na njihovo iskustvo, stručne kadrove kojima raspolažu i značajne rezultate u sprovođenju društvenih, a posebno ekonomskih reformi. Zato bi bilo poželjno da upravo ove partije, uz učešće partija nacionalnih manjina, obrazuju novu vladu Srbije. Ali, kao što su pokazali izbori 2003, to je račun bez krčmara, jer samo građani birači odlučuju o tome ko će biti u mogućnosti da formira skupštinsku većinu, odnosno vladu Srbije. Tako će i oni, bar jednom u četiri godine, imati odlučujuću reč i moć.
|
