Izvor: Politika, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna statistika
Na srpskoj medijskoj sceni retki su iskazi koji mogu pomoći građanima da razumeju kompleksne ekonomske probleme. Analize su ili komplikovane i opterećene hermetičnim stručnim žargonom, ili deskriptivne do banalnosti. Sve to olakšava stvaranje virtuelne politizovane slike o stanju ekonomije. Lakoća kojom se to radi u predizbornim periodima, da se poslužimo Kunderom, ponekad je nepodnošljiva.
Najvažniji pokazatelj ekonomskog rasta jedne države je bruto domaći proizvod (BDP). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Po pojednostavljenoj definiciji, BDP je zbir vrednosti svih finalnih roba i usluga proizvedenih u zemlji u toku jedne godine. U Srbiji, ova veličina je dinarska i izražena je u tekućim cenama – cenama po kojima se robe i usluge realizuju na tržištu.
Za potrebe međunarodnih poređenja i statistike, BDP se najčešće i tradicionalno iskazuje u dolarima. Kad se BDP iskazan u dinarima podeli prosečnim kursom dolara u tekućoj godini, dobijeni rezultat je dolarski BDP. BDP podeljen brojem stanovnika daje BDP po glavi.
Ovaj metod prevođenja BDP u dolare zavisi od aktuelne politike deviznog kursa i u tome je njegova najveća slabost. Precenjeni kurs domaće valute nerealno podiže dolarski BDP, dok ga potcenjeni nerealno obara. Pored toga, promena kursne politike izaziva velike godišnje oscilacije dolarskog BDP-a. Kursom uslovljene promene BDP-a nemaju nikakve veze sa stvarnim ekonomskim kretanjima i mogu uneti konfuziju u međunarodne statistike.
Realni pad argentinskog BDP-a u 2002. godini je iznosio neprijatnih 11 procenata. Kako je Argentina napustila politiku precenjenog fiksnog kursa, njen BDP iskazan u dolarima je prikazao pad od neverovatnih 64 procenta.
Srbija je, takođe, odlična ilustracija ovog fenomena. U predizbornom periodu građani će saznati da je BDP po glavi stanovnika porastao za spektakularnih 22,6 procenata – sa 3.285 dolara u 2005, na 4.028 dolara u 2006. godini.
Realna stopa rasta dinarskog BDP-a za 2006. godinu bi se mogla kretati između solidnih šest i sedam procenata. Kako se onda sa sedam procenata realnog rasta BDP-a u dinarima stiglo do 22.6 procenta dolarskog rasta? Lako. Vlada je zaboravila da saopšti da je dolar u odnosu na dinar "oslabio" za oko 20 procenata u 2006. godini. Pad dolara prema dinaru je proglašen za privredni rast. Takav dolarski "privredni rast" ni za jotu nije popravio finansijsku situaciju građana Srbije, kao što ne može promeniti ni činjenicu da se za "moćni" dinar može kupiti sve manje i manje.
Manipulisanje statistikom na ovakav način prikriva stvarnu ekonomsku poziciju Srbije. Na svetskoj rang-listi to se ne može sakriti.
Prema statistici Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija je sa BDP-om od 3.139 dolara po glavi stanovnika u 2005. godini zauzimala 84 mesto na listi 180 zemalja. Ovde je reč o BDP-u merenom već pomenutim metodom tekućih cena. Mereno ovim aršinom, od susednih zemalja, iza Srbije su samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija. Rumunija i Bugarska su ispred.
Ovaj metod merenja BDP nije jedini koji se primenjuje u međunarodnim statistikama. Da bi se izbegle deformacije koje su posledica različitih politika deviznog kursa, statistika je razvila metodologiju obračuna BDP-a na bazi pariteta kupovne moći. Koncept je komplikovan i konceptualno, a još više računski. Ni ovaj metod nije bez mana, ali su njime dobrim delom smanjene oscilacije BDP-a koje su posledica kursnih kretanja i različitih kursnih politika. Ovaj način obračuna reflektuje činjenicu da se u Srbiji za dolar može kupiti više nego u Skandinaviji, ali manje nego u Makedoniji, na primer.
Za metod pariteta kupovne moći ključan je nivo domaćih cena u odnosu na nivo cena u inostranstvu. Kurs dolara se ne uzima sa deviznog tržišta već se izračunava preko neke vrste potrošačke korpe. Na osnovu ovog pokazatelja, srpski BDP po glavi u 2005. godini bio je 5.348 dolara, čitavih 70 procenata viši nego kad se meri po ranijem metodu tekućih cena.
Iako je BDP obračunat ovim metodom veći, ni on ne ide Srbiji u prilog.
Njegovom primenom, Srbija je još niže na rang listi MMF-a i u 2005. godini zauzima 100. mesto. Srbiju su sada pretekle sve države u regionu osim Albanije. Makedonija je tako na 80, BiH na 96, a Bugarska i Rumunija na 66, odnosno 67 mestu. Po ko zna koji put, na sceni je statističko sluđivanje građana Srbije. Političari mogu izjavljivati šta im je volja bez zaziranja i straha od reakcije stručne javnosti. S pravom. Stručne javnosti kao da nema ili je u dubokom snu.
Statističke egzibicije neće bitno popraviti rejting stranaka, ali će kompromitovati ne samo politiku, već i ekonomsku struku čiji je ugled i onako nizak. Možda nije loše podsetiti na nedavne događaje u Mađarskoj i rizike do kojih može dovesti kreativna interpretacija ekonomske stvarnosti.
Finansijski konsultant
Nebojša Katić
[objavljeno: 29.12.2006.]
