Izvor: Nezavisne Novine, 20.Jan.2016, 21:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predizborna razglednica

Da ne ponavljamo već rečeno, tek da se prisetimo: neizbežno nije izbegnuto pa će Srbija krajem aprila ili početkom maja ponovo na izbore; uz redovne lokalne i pokrajinske za Vojvodinu vanredno će se glasati za poslanike Skupštine Srbije.

Tako je odlučio premijer i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić i odluku istovremeno saopštio članovima Glavnog odbora SNS, javnosti, političkim saveznicima i protivnicima.

Ako se u nekoliko rečenica sublimira >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << Vučićev podug govor, prekidan dugim frenetičnim aplauzima, da se zaključiti da mu je, prvo, potreban pun mandat za nastavak evropskih integracija i započetih reformi. Drugo, potrebna mu je podrška naroda da se izbori sa mangupima u svojim redovima, ali je taj pipav posao odložio za posle izbora. Navodno, izborni rezultati će uticati na sastav budućeg vođstva SNS, a zapravo, bilo bi samoubilački da pre izbora otvara unutrašnji front.

Iako i dalje deluje nepobedivo, sve je više pukotina koje se lagano šire i ugrožavaju mu primat. To što ih Vučić prepoznaje isključivo kao otpore neradnika ne menja stvari, pa je valjda stoga i izračunao da bi mu kroz dve godine, kada bi trebalo da budu redovni parlamentarni izbori, vlast sigurno izmakla. A započetog posla je, nema dvojbe, zaista puno, a još više nadolazećeg.

Sada, pak, sva istraživanja javnog mnenja predviđaju nadmoćnu pobedu Vučićeve koalicije i tradicionalno drugo mesto njihovih partnera okupljenih oko Dačićevih socijalista. Nadmoćnu, ali u broju mandata verovatno slabiju nego sada kada kontroliše više od četiri petine parlamenta. I donekle promenjenu, pošto s druge strane neće imati samo oslabljene demokrate.

Desno orijentisana, proruska opozicija već se spakovala u dve kolone, koaliciju DSS/Dveri i Šešeljeve radikale. Njima se smeši petnaestak odsto glasova, što će parlament učiniti značajno drugačijim nego sada kada je unisono proevropski. Makar deklarativno. Levo i liberalno orijentisane partije - sa izuzetkom Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine mahom proistekle iz izvorne Demokratske stranke - pokušavaju da zajedno nastupe i tako ugroze Vučićev primat. Vučićev, ne vladajuće koalicije, zbog toga što ni njegova stranka, ni savez, bez njega ne bi mogli da trijumfuju. Što je, uzgred, najrazumniji razlog za vanredne izbore, bar sa političke tačke gledano.

To je raspored političkih kockica. Za ovo važnije, političku ponudu, rano je, izbori još nisu raspisani i neće u narednih mesec dana, mada je besomučna kampanja već počela. Besomučna i učna. Politička nasilnom smenom lokalne vlasti u Beloj Crkvi, tzv. upripodobljavanjem sa republičkom. Medijska neverovatnim igrokazom Televizije Pink u kom su target novine koje su napustile vladajući milje. No, to ništa nije novo, svikli se ljudi i na batinaše i na pranje prljavog veša posle kog samo mediji u očima ljudi postanu još prljaviji, a političarima na zafali ni dlaka s glave iako su oni glavni inspiratori, hotimice ili nehotice, tih razračuna.

Ipak, pogledajmo ko i s čim ulazi u arenu. Desnica, već rekosmo proruska, ima potpuno jasnu ideju, blisku većini građana - neće evropske integracija, a od atlantskih (NATO) daleko je kao nebo od zemlje, što je i prevlađujući stav građana. Dakle, dva važna brojanja su u njihovom ruksaku. U ekonomiji se ne ističu, što i ne čudi jer su sve tri stranke iz ovog tabora vanparlamentarne.

To, pak, otvara novo pitanje - kako će finansirati kampanju, jer je budžetski novac mahom namenjen onima koji su već u Skupštini, pri čemu najveći imaju najveće parče kolača iz redovnog finansiranja stranačkih aktivnosti, a ono što svi unapred dobijaju može da pokrije nekoliko spotića i strana u novinama, eventualno autobus-dva i par plakata. Predizborna trka će stoga biti dobra prilika za proveru učestalih glasina da Moskva kapom i šakom, ispod žita naravno, daje dolare partijama, organizacijama i medijima koji nisu na evropskom kursu.

Leve opozicije što se tiče, nju vode do pre nekoliko godina najmoćniji ljudi Srbije, među kojima su bivši predsednik Boris Tadić i bivši premijer Zoran Živković, još aktuelni vojvođanski premijer Bojan Pajtić, eks-ministar Dušan Petrović... I, naravno, Čedomir Jovanović. Uzgred, i za njih važi da su ne samo bez para, nego u debelim dugovima, pa će se u njihovom slučaju proveriti da li im dolari stižu iz - SAD i još nekih zapadnih zemalja, kako se šuška.

Ako zanemarimo na trenutak činjenicu da socijaldemokrate i liberali, plus neki sindikati, smišljaju kako će zajedno na listu, pitanje je šta oni mogu da ponude biračima? Kao što je već i vrapcima poznato, Vučić im je preuzeo sve političke poluge i u programskom i u praktičnom smislu, pretvarajući se iz nacionaliste u evropejca, iz ratnog huškača u pacifistu, iz branitelja Kosova u glavnog pregovača sa Prištinom u dijalogu koji će rezultirati punim priznanjem državnosti "srca Srbije". I valja priznati da je u svemu, pa i započetim ekonomskim reformama, otišao korak-dva dalje nego što su se oni usuđivali. S tim što za najavljena otpuštanja u javnom sektoru i sređivanje haosa zvanog javna preduzeća treba mnogo više vremena nego što je ovoj Vučićevoj vladi ostalo. I, naravno, ma ko posle izbora da dođe na vlast moraće to da nastavi i ubrza.

Nonsens je što je upravo to u ovom trenutku najveća Vučićeva i prednost i kob - kao neprikosnoveni vladalac on ima puna tri meseca da na sva usta hvali uspehe vlasti, obilazi škole i bolnice, otvara puteve i mostove, kreči i prekrečava. Kao i svako u Srbiji ko sa pozicije vlasti ide u novu trku. Opozicija mu može zabiberiti čorbu samo ako uspe da dokaže da je tokom njegove vladavine - koja ne pokriva samo ovaj krnji mandat, nego i prethodni isto toliko krnji kada je formalno premijer bio Ivica Dačić - dakle da je tokom prethodne četiri godine zatečeno stanje haosa, kako ga premijer doživljava, nastavljeno.

Prosečna plata izražena u omiljenoj valuti smanjena je za deset evra i najniža je u regionu, kao i što je najniža stopa privrednog rasta; za siromašnu potrošačku korpu sada je potrebno 1,52 prosečne plate, a pre četiri godine su je pokrivale 1,36. Na spisku zaposlenih je 20.000 ljudi manje 2016. Istina, za otprilike toliko ih je više nego 2014, ali taj će se broj ove godine smanjiti otpuštanjima iz javnog sektora.

Priča o izbegavanju bankrota teško pije vodu, zato što je učešće javnog duga u BDP-u sa nasleđenih velikih 54,7 odsto, naraslo na ogromnih 75,5 procenata. Jedini ozbiljan plus vlast beleži u konsolidaciji budžeta, ali pitanje je može li se to održavati jer se sređivanje javne kase prelama preko kućnih budžeta osiromašenih građana i kasa lokalnih samouprava, što u krajnjem skoru opet znači građana. Pri čemu ne treba smetnuti s uma da se svetu, pa i Srbiji, smeši nova ekonomska kriza koju, dabome, neće uspeti da izbegne ni Vučić, ma koliko se upinjao.

To je mala predizborna razglednica kojoj treba dodati kao ključnu činjenicu da su u ekonomskom, socijalnom, moralnom i svakojakom posrnuću i srozavanju Srbije prethodnih decenija učestvovali bezmalo svi najavljeni takmaci za vlast. Većina ih je, takođe, učestvovala i u njenim usponima, pa bi prebacivanje odgovornosti "onim drugima" za bedu i beznađe bilo kontraproduktivno.

I dodajemo još jednu važnu stavku - predstojeći izbori su jedanaesti od obnavljanja višestranačja u Srbiji, a deveti vanredni. Samo su dve vlade uspele da isteraju ceo mandat i samo je Miloševićevim socijalistima uspevalo da više puta uzastopce pobeđuju, doduše često uz sumnjivo brojanje glasova. I da, sve vlade posle 2000, osim Đinđićeve i ove Vučićeve, zavisile su od manjih partnera.

Nastavak na Nezavisne Novine...