Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2011, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predavanje o Titu u Novom Sadu

NOVI SAD -

"Josip Broz Tito i samiti nasvrstanih" bila je tema predavanja, koje je danas u Novom Sadu organizovala Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), u okviru obeležavanja pola veka od prvog sastanka na vrhu lidera nesvrstanih država.

Skup na Pravnom fakultetu, pred blizu 50 domaćih studenata i mladih iz većeg broja nesvrstanih zemalja koji tek treba da se upišu na jedan od šest univerziteta Srbije, otvorio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu prof. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dr Pavle Sekeruš, a o ulozi Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih i njihovim samitima od 1961. u Beogradu do 1979. godine u Havani govorio je istoričar dr Vladimir Petrović.

"Nesvrstavanje dugo nije analizirano na jasan i kritički način, jer je od nastanka pa do 90-tih godina prošlog veka to bio nedodirljivi kredo jugoslovenske spoljne politike, kao što je u unutrašnjoj bilo bratstvo-jedinstvo", izjavio je Tanjugu dr Petrović.

Prema njegovim rečima, do celovitog sagledevanja uloge i značaja Pokreta nesvrstanih nije došlo ni nakon raspada bivše zajedničke države, već se to pokušava tek sada, sa veće vremenske distance.

"Uloga Tita je bila veoma kompleksna, jer on nije bio samo kreator i nosilac te politike, već personifikacija čitavog pokreta i naše zemlje. Mnogi u trećem svetu su imali maglovitu predstavu o Jugoslaviji, ali su zato svi znali ko je Tito", dodao je istoričar.

Petrović je podsetio da je Tito vladao veoma dugo, punih 35 godina, od 1945.

"To je veoma dug period, a i sam Tito se menjao i prilagođavao situaciji i aktuelnim izazovima. Pokušavao je na svaki način da ojača nesvrstavanje, koje je povremeno prolazio kroz teške krize, čak i ratove", rekao je on.

Petrović smatra da je Titu bilo veoma stalo da se samiti nesvrstanih redovno održavaju, a Jugoslaviji je bio potreban pokret kako ne bi bila izolovana kao neke druge zemlje, koje nisu želele članstvo ni u jednom od dva bloka.

"Pokret je imao veliki značaj u bipolarnom svetu, ali kada je on nestao, došlo je do raspada i samog pokreta. Mislim da smo mi u tome najgore prošli, utoliko pre što zbog veoma aktivnog učešća u pokretu nismo na vreme shvatili nastale promene u svetu, pa nam je nesvrstavanje na neki način možda i zamaglilo putokaz ka evropskim integracijama", naglasio je istoričar.

Petrović ocenjuje da u današnjem vremenu globalizma nesvrstani nemaju veliku perspetivu, sem u nekim pojedinačnim oblastima.

"Pokret je nastao u bipolarnom svetu i pokušao je da obezbedi prava malih država u njemu. I sam je morao da prolazi kroz teške transformacije i svojevrsni sukob interesa. Neke od tih država su male, neke velike, neke prebogate, a druge krajnje siromašne. Problemi i vizije su im različiti, a zajednička bi mogla da im bude socijalna politika, ekologija i još neke oblasti", zaključio je Petrović u izjavi Tanjugu.

To je bilo drugo u nizu predavanja, započetih juče na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji u okviru projekta "Kroz vreme i Srbiju" sprovodi SKONUS.

Ciljevi projekata su podrška zvaničnom obeležavanju 50 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih, upoznavanje akademskih građana s tim pokretom i podsticaj studentima iz "trećeg sveta" da u što većem broju dođu da studiraju u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...