Izvor: Politika, 18.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predah za decu ulice
Svratište za decu u Krfskoj 7a ima oko 120 kvadrata i opremljeno je svime što je neophodno za urgentno zbrinjavanje dece beskućnika, čiji broj nije tačno utvrđen
U Srbiji nema preciznih podataka o broju dece, koja žive na ulici, spavaju u šahtovima, napuštenim vagonima ili parkovima.
Dečaci i devojčice bez krova nad glavom i bez postelje u kojoj bi se makar odmorili od besciljnih lutanja gradom i surovih životnih okolnosti u Beogradu nalaze utočište u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svratištu za decu u Krfskoj 7a, bez obzira na to iz kog dela zemlje dolaze.
Prema rečima Milice Đorđević, koordinatora projekta Svratišta Centra za integraciju mladih, tačan broj dece beskućnika u Srbiji nije utvrđen, ali ih u Beogradu, samo u centralnim gradskim opštinama, na terenu ima oko 350, a dolaze iz svih gradova.
– U Svratištu, koje ima oko 120 kvadrata i opremljeno je svime što je neophodno za urgentno zbrinjavanje dece bez krova nad glavom, pored volontera, dežuraju i psiholozi, sociolozi i lekari koji deci pružaju neophodnu prvu pomoć. Pored njih tu su i terenski radnici Centra za integraciju mladih koji redovno, već godinama, obilaze mesta na kojima žive i rade deca beskućnici. U ovu ustanovu, koja opstaje zahvaljujući donacijama, deca, od četiri do 18 godina, dolaze dobrovoljno kada su bolesna, umorna, uplašena... A otvoreno je za njih 24 sata tokom čitave sedmice. Osim obroka, ovde mogu da se okupaju, dobiju čistu odeću, lekarsku pomoć... Sve ono čega nema u napuštenim kućama, podrumima, šahtovima...u kojima provode vreme. Mogu i da prespavaju, najviše tri noći, ali ostaju i duže ukoliko čekaju smeštaj u dom, hraniteljsku ili svoju porodicu –objašnjava Đorđevićeva.
Prema njenim rečima, deca i mladi koji žive i rade na ulicama u svom iskustvu najčešće imaju nasilje, siromaštvo, zlostavljanje koje ih je i odvelo na ulicu.
– Osim toga, detinjstvo u kojem nisu imala odraslu osobu koja će o njima odgovorno voditi računa, a sada, na ulici, zbog situacija u kojima žive, predrasuda, siromaštva, razvijaju kod njih niz psiholoških problema sa kojima se treba izboriti. A u Svratište dolaze bez prisile, policije, socijalnih službi, to je mesto u kome mogu da se, bar trenutno, sakriju od svih nedaća. A i da dobiju priliku da im se pomogne pri nalaženju trajnijeg smeštaja – kaže Đorđevićeva.
Krešo Jovanović, vaspitač, volonter, u Svratištu, kaže da ceo tim radi sa detetom, mladom osobom kako bi pronašli najbolje načine za rešavanje problema i prevazilaženje različitih dilema.
– Kada dođu moraju da poštuju pravila ponašanja, tako da smo smislili da oni moraju da potpišu takozvani ugovor u kojem se obavezuju da će poštovati kućni red. Oni se svi drže toga tako da, na primer, svako od njih tanjir iz koga pojede mora da opere. Mnogi od njih iako imaju i po deset godina nikada nisu išli u školu, tada pokušavamo da ih motivišemo i smestimo u neku školu, a dok im ne pronađemo mesto radimo sa njima. Učimo ih da pišu, čitaju, kako da steknu neke osnovne životne navike – objašnjava Jovanović.
G. B.
[objavljeno: 19/01/2009]
