Izvor: Blic, 19.Maj.2014, 20:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pred nama je hladnije leto

Predstojeće leto biće svežije u odnosu na prethodna dva, imaćemo najviše pet dana s temperaturom iznad 35 stepeni - kaže za „Blic“ meteorolog Nedeljko Todorović. Kliknite za uvećanje (+)

Iako nema stroge zakonitosti da posle tople zime sledi hladno leto ili obrnuto, sa oko 60 odsto verovatnoće to se događa.

- Analiza ponovljivosti ukazuje da se toplije leto javlja svake 3-4 godine, zatim na svakih 7-8 godina i tako dalje. Leto 2012. bilo je rekordno toplo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leto 2013. manje toplo, mada i dalje iznad proseka. Prema toj analizi, predstojeće leto bi bilo još malo svežije u odnosu na prethodna dva. To ne znači da neće biti vrućih dana, ali je velika verovatnoća da će ih biti manje - precizira Todorović.

Kiše koje su u Srbiji 14. i 15. maja izazvale nezapamćene poplave, javljaju se približno jednom u sto godina.

Todorović kaže da ovakve vremenske neprilike nisu posledica klimatskih promena, već da je reč o prirodnom ekstremnom meteorološkom događaju koji se povremeno javljaju negde u svetu, a u jednom mestu posle određenog broja godina.

- Dakle, moguće je da se ovakva vremenska epizoda ponovi, mada je, po slobodnoj proceni, to moguće za približno 100 godina na istoj teritoriji. To znači da slične nepogode mogu da se dese i pre, ali u drugim regionima Balkana i Srbije, i verovatno malo drugačijih razmera i posledica.

Ovakve ekstremne meteorološke pojave javljale su se u Srbiji i ranije, ali nikada na ovolikom prostranstvu.

- U Negotinu je 10. oktobra 1937. godine zabeležena najveća dnevna količina padavina u Srbiji od 211 l/m2, zatim u junu 1954. godine u Sremskoj Mitrovici izmerena je mesečna količina padavina od 308,9 l/m2, a u Beogradu u junu 1999. godine - 262 l/m2. Ovogodišnja je specifična po velikoj količini padavina na velikom prostranstvu, pa se ne može upoređivati sa drugim nepogodama - navodi Todorović.

Slabo pokretna takozvana kišna zona, u roku od nepuna dva dana uslovila je ekstremnu količinu padavina, što je za posledicu imalo poplave, prvo malih vodotokova, potoka i rečica, zatim srednjih vodotokova i na kraju Save.

Todorović navodi da su glavne padavine bile iznad slivova desnih pritoka Save, kao što su Una, Vrbas, Bosna, Drina i druge manje reke, što je donelo do razornih posledica.

Ciklon može da se vrati

Veliku količinu padavina uzrokovao je ciklon Tamara, koji se iz zapadnog Sredozemlja preko Jadrana premestio na Balkan.

- Uobičajeno je da on nastavi putanjom ka Crnom moru i dalje na istok Evrope. Ponekad se dešava i njegovo retrogradno kretanje, da se iz Crnog mora vraća nazad na Balkan. Ove godine, međutim, ciklon se slabo kretao, zadržao se iznad Balkana, pojačavao i uslovio veliku količinu padavina - objašnjava Todorović.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...