Izvor: B92, 03.Sep.2019, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred Britancima je sedmica građanskog rata - umesto oružja koristće se proceduralni trikovi
Zastupnici Donjega doma Britanskog parlamenta ove sedmice vraćaju se sa letnje pauze na posao, a u Vestminsteru će ih dočekati - "ratište".
Ta oštra reč koja se retko kad legitimno koristi u mirnodopskom razdoblju možda i najbolje opisuje sedmicu koja je pred Ujedinjenim Kraljevstvom.
Opozicione stranke i konzervativci koji nisu saglasni sa politikom Borisa Džonsona podneli su zahtev za vanrednu debatu u parlamentu o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << želeći da usvoje zakon koji ga primorava da zatraži odlaganje izlaska Britanije iz Evropske unije do 31. januara 2020.
Nacrt zakona bi zahtevao od Džonsona da traži od EU da odloži Bregzit ukoliko do 19. oktobra ne uspe da postigne novi izlazni sporazum sa EU ili dobije odobrenje parlamenta da napustiti evropski blok bez sporazuma o izlasku.
Sa druge strane, Evropska komisija je poručila da, iako postoji mogućnost Bregzita bez sporazuma, to nije opcija koju bi Evropska unija želela.
U Evropskoj komisiji smatraju da bi izlazak Britanije iz Unije na osnovama sporazuma postignutog između bivše britanske premijerke Tereze Mej i Brisela bilo najbolje rešenje, a u pitanju je sporazum koji je, kako podseća Rojters, britanski parlament tri puta odbacio.
Britanskog premijera Borisa Džonsona očekuje vruć dan u parlamentu pošto poslanici iz redova laburista i torijevci koji ne podržavaju njegovu politiku nameravaju da proguraju zakon kojim bi se sprečio izlazak zemlje iz EU bez sporazuma.
Britaniju ipak ne ćeka samo težak dan, već i cela sedmica.
Od datuma predviđenog za Bregzit, i koji je aktualni premijer Boris Džonson eksplicitno naveo kao zadnji rok za izlazak iz EU, ostalo je još samo 58 dana. Narod koji se do prošloge semice delio na tvrdolinijaše Borisa Džonsona, umerene bregzitovce, protivnike izlasku iz EU, zagovornike prevremenih izbora ili aktiviste koji su se borili za novi referendum, sada se oštro i gotovo preko noći podelio na dva tabora: one koji po svaku cenu žele sprečiti izlazak bez sporazuma i one koji su spremni iz EU izaći 'milom ili silom', prenosi EURACTIV.Jutarnji.hr.
Oba tabora su spremna iskoristiti sva raspoloživa proceduralna sredstva za ostvarenje svog cilja, a obzirom na to da Ujedinjeno Kraljevstvo nema kodifikovan ustav, trenutno se najviše koplje lomi oko interpretacija ustavnih ovlašćenja i parlamentarnih procedura.
Protivnici Borisa Džonsona danas svoje interne nesuglasice privremeno stavljaju sa strane i 'naoružano' dolaze u Donji dom kako bi sprečili premijera u njegovom ideji, svesni činjenice da za to imaju samo nekoliko dana i da moraju delovati brzo. Džeremi Korbin, lider Laburista, i njegovi trenutni saveznici, pošto-poto moraju preuzeti kontrolu nad dnevnim redom u sredu, kako bi na njega stavili zakonski predlog kojim bi se vladu prisililo da odloži Bregzit na dodatna tri meseca.
Prvo i najočiglednije pitanje; hoće li im to poći za rukom, tj. ima li opozicija dovoljnu podršku zastupnika u Donjem domu parlamenta? Da uspeju, opoziciji bi trebalo da se pridruže umereni torijevci, koji bi time, de fakto, glasali protiv svoje vlade, što bi kasnije skupo platili.
Ipak, čak i da kojim čudom opozicija uspe da osigura potrebnu podršku, postavlja se sedeće pitanje na koje različiti interpretatori procedura i ovlašćenja imaju različit odgovor: treba li vlada uopšte uzeti u obzir zakonski prijedlog Donjeg doma, ili se na njega može u potpunosti oglušiti. Ako je suditi po izjavi Džonsonovog ministra Majkla Gova, istog onog čija je kandidatura za premijersku fotelju neslavno propala zbog skandala oko kokaina, britanski premijer se može oglušiti na predloge parlamenta.
Prema većini 'ustavnih' stručnjaka Ujedinjenog Kraljevstva, onih koji se razumeju u džentlmenske sporazume i presedane po kojima je do sada funkcionisala njihova viševekovna demokratija, ne postoji odredba koja bi ga u tome sprečila, ali samo zato što su gotovo svi premijeri do sada poštivali parlament kao instituciju koja predstavlja narod.
Britanski premijeri do sada su se samo tri puta u ovoj meri oglušili na odluku Donjeg doma i delovali suprotno: 1931. godine u jeku posledica Velike depresije, 1945. godine uoči završetka Drugog svetskog rata, a najekstremniji takav primer dogodio se 1642. godine kada je u Ujedinjenom Kraljevstvu eskalirao građanski rat.
S obzirom na to do koje je mere britansko društvo trenutno podeljeno i koliko je u ovim trenucima više nemoguće definisati ko i u kojoj meri predstavlja volju naroda, kao ni šta volja naroda uopšte jeste, moglo bi se reći da narednih mjeseci Ujedinjeno Kraljevstvo čeka svojevrsni građanski rat, ali onaj u kom će se umesto oružja koristiti proceduralni trikovi i prljave političke metode.
U jednom taboru, onom koji se protivi izlasku bez sporazuma, postoje razni interni sukobi koji opoziciju sprečavaju u tome da se efikasno suprotstavi vladajućima. Njihovo zajedništvo, čak i ono protiv prorogacije parlamenta, traje manje od sedam dana i na jako je krhkim nogama. S druge strane, čeka ih Boris Džonson i njegova slepo odana vlada koja je već dokazala da je i više nego spremna posegnuti za 'asom u rukavu' koji je u najmanju ruku moralno dubiozan. Takođe, a to se ne može dovoljno naglasiti, na čelu Džonsonovog tabora nalazi se Dominik Kamings, nekrunisani kralj političkoga šaha čija se strategija nikada ne sme potceniti.
Bitka će danas službeno početi, a njen će se pobednik znati tek u novembru.
.jpg)
