Izvor: Politika, 13.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prećutana i zaboravljena svedočenja ministra
Tvrdnju Josipa Boljkovca da je rat 1991. počeo napadom na Srbe i Jugoslaviju, zvanični Zagreb juče ignorisao. – Bivši ministar policije većinu svojih gledišta o ratu u Hrvatskoj objavio još kad se razišao sa Tuđmanom i HDZ
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 13. februara – Najnoviji javni istup prvog Tuđmanovog ministra unutrašnjih poslova Josipa Boljkovca, svojim temeljitim odstupanjem od hrvatskih službenih stavova, ponovo je skrenuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pažnju najšire javnosti na prostoru nekadašnje zajedničke države. Pri tome kao da se zaboravlja da je Boljkovac većinu ovih svojih stanovišta objavio još pre više godina, kada se razišao s Franjom Tuđmanom i HDZ-om, ali se na njih malo ko osvrtao, a posebno u njegovoj zemlji gde su listom gurnuti pod tepih kao da se ništa nije ni dogodilo. A radi se o svedoku iz prve linije, koji je neposredno učestvovao ili barem imao direktna saznanja o mnogim prelomnim događajima iz vremena rasturanja prethodne Jugoslavije.
Zanimljivo je da njegove „vruće” ocene, objavljene u listu srpske dijaspore „Vesti” iz Frankfurta, danas u Hrvatskoj prenose uglavnom elektronski mediji preko Interneta i to listom bez ikakvih domaćih, a kamoli službenih reakcija, pa se može očekivati da će i ovaj put – iako je deo toga iznet i tokom njegovog svedočenja na procesu Branimiru Glavašu – opet biti „zaboravljeno” i gurnuto u stranu.
Proteklih godina „Politika” je redovno izveštavala o takvim Boljkovčevim izjavama pa tako, podsetimo, pre više od deset godina u intervjuu zagrebačkom „Nacionalu” detaljno je opisao šta se to u stvari desilo prilikom upada hrvatske policije u Borovo Selo početkom maja 1991, što je hrvatska strana zatim iskoristila kao svojevrsni detonator za otpočinjanje otvorene secesije od SFRJ.
„Borovo Selo napadnuto je bez moga odobrenja. Bio je to uvod u najprljaviji rat i mislim da je to bila izdaja. O tome će morati govoriti tadašnji komandant policijske stanice Žaja, moj pomoćnik Vice Vukojević i zamenik Slavko Degoricija, za kojeg znam da nije izdao to naređenje. Tada sam bio na susretu s generalima iz Beograda, među kojima je bio i Antun Tus. Kada smo oko 12.30 čuli za napad i za velike žrtve, shvatio sam da su naši dogovori o iznalaženju mirnog rešenja krize propali”, rekao je tada Boljkovac, a oni koje je prozvao do danas nisu progovorili o tom događaju i svom učešću u njemu.
Kako je hrvatski državni vrh gledao na taj događaj, najbolje govori odluka Tuđmana da osnuje istražnu komisiju i na njeno čelo postavi – Vicu Vukojevića, za koju je Boljkovac još tada rekao: „Kakav je izveštaj ona mogla da podnese kada su je vodili oni koji su i pripremali tu akciju? Napad su opravdavali zarobljavanjem dvojice hrvatskih policajaca iako mi je savezni ministar SUP-a Petar Gračanin već bio obećao da će ih pustiti iz bolnice i predati Hrvatskoj”.
O čemu se zapravo radilo, Boljkovac je tada ovako opisao: „Istina je da su njih četvorica (policajaca) išli u Borovo Selo skidati srpsku zastavu. Dvojica su pobegla, a druga dvojica su zarobljena dok je jedan od njih ranjen prilikom penjanja na stub, kako bi došao do zastave. Kome je to trebalo kada još nismo bili spremni za aktivnu odbranu? I napad minobacačima na selo, kojim je pre toga rukovodio Gojko Šušak – a učestvovali su oni koji su u Slavoniji delovali centrifugalno i trgovali s velikosrpskom oligarhijom sa svim vrstama robe, od alkohola nadalje – bio je poziv u rat.”
Boljkovac je 2001. godine objavio da je navodno prva hrvatska žrtva proteklog rata policajac Josip Jović na Plitvicama na Uskrs po zapadnom kalendaru u stvari pogođen od strane svojih saboraca, a još pre tri godine je detaljno govorio o pozadini likvidacije šefa osječke policije Josipa Rajhl-Kira, što je ponovio i sada na suđenju Glavašu.
Iste godine u maju Boljkovac se u „Novom listu” javno založio da se Srbima u Hrvatskoj vrati status konstitutivnog naroda koji im je nezakonito oduzet donošenjem „božićnog Ustava” 1990. godine, a govorio je i da je represija nad Srbima započela još pre izbijanja rata. SDSS ga je tada stavio na svoju izbornu listu za karlovačku županiju.
Više puta do sada Boljkovac je u javnim istupima govorio da je Tuđmanov „cilj bio rat po svaku cenu”, pa je zato, između ostalog, ubijen i Rajhl-Kir koji je tome stajao na putu u Osijeku. Sve u svemu, od Boljkovca ništa posebno novo, ali ni od onih na koje se to što govori odnosi.
-----------------------------------------------------------
Boljkovac: Nisam dao intervju, ali su navodi tačni
Nikad nisam dao intervju za frankfurtske „Vesti”, rekao je Josip Boljkovac, piše juče sajtu www.24sata.hr.
„U tom intervjuu ima dosta istine, ali ja ga nikad nisam dao”, citira 24 sata.hr Boljkovca.
Glavni urednik „Vesti” Ratko Dmitrović tvrdi da Boljkovac jeste dao intervju dopisniku tog lista u Karlovcu i da pretpostavlja da Boljkovac možda nije razumeo o kojem je listu reč.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 14/02/2009]
