Izvor: Blic, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Precrtajte ratove!
Izopačenost ratovanja - Kada se govori o pogubnosti ratovanja obično se misli na ljudske žrtve i materijalnu štetu. Ali u ratu ne stradaju samo ljudi i opšta dobra, već i zdrav razum i čovečnost. Zar nemamo, najzad, toliko primera gde čak ni umni ljudi nisu odoleli iskušenju da protivnike predstavljaju kao manje vredne i čak duševno poremećene.
Ratovi se, nažalost, kako je Frojd zaključio, ne mogu iskoreniti sve dok ljudi žive pod dramatično različitim egzistencijalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uslovima, dok vrednost života nije ista za sve narode i dok mržnja koja ih razdvaja predstavlja tako snažnu motivacionu silu.
Pa kako ćemo tada, ako ni civilizacijski napredak nije dovoljan da spreči međusobno satiranje? Kako je pokazala dosadašnja istorija čovečanstva, na to pitanje ne postoji odgovor već samo nadanje.
Odvraćanje - Nuklearnom oružju, ma koliko razornom, pripisivalo se makar jedno dobro svojstvo: verovanje da zbog svoje zastrašujuće moći više služi za odvraćanje nego za upotrebu. Prijatno je, naravno, tako misliti, sve dok se ne prisetimo da ne postoji nijedno oružje koje je izmišljeno a da u ranijim ratovima nije i korišćeno.
Relativnost zakona - U ratu se gaze svi zakoni, čak i oni koji predstavljaju sam temelj građanskog društva. Ko još, na primer, poštuje pravo na privatno vlasništvo i njegovu nepovredivost. U čemu je, najzad, razlika između vojnog i civilnog i stanovništva, kada je i jedno i drugo podjednako meta. Zakoni se, doduše, kada se rat završi, ponovo uspostavljaju, ali tada na broju nema ni svih ljudi ni svih dobara koje su, tobože, za sva vremena štitili.
