Izvor: Blic, 24.Mar.2014, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pre 15 godina na Srbiju su padale bombe

Nizom komemorativnih skupova širom Srbije će povodom petnaestogodišnjice početka vazdušnih napada Severnoatlantske alijanse, biti obeležen dan sećanja na žrtve bombardovanja.

Na spomen obeležjima podignutim u znak sećanja na vojne i civilne žrtve vence danas će položiti predesednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici vlade, vojske i lokalnih vlasti.

Premijer Ivica Dačić položiće venac na beogradskom brdu Straževica, koje je zbog vojnog značaja bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan od najžešće bombardovanih ciljeva tokom višenedeljne kampanje NATO, a predsednik Nikolić će položiti venac kod spomenika stradalima u Varvarinu, gde je u bombardovanju mosta poginulo deset ljudi.

Ministar odbrane Nebojša Rodić položiće venac u Vranju kod Spomen-obeležja poginulim vojnicima, policajcima i gradjanima, a načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković posetiće kasarnu "Stefan Nemanja" u Raški.

Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin će ispred zgrade Opštine Leposavić položiti venac i odati poštu poginulima u NATO bombardovanju, dok će u večernjim satima u Domu kulture u Leposaviću prisustvovati Svečanoj akademiji povodom godišnjice bombardovanja SRJ.

Predstavnici Privremenog organa grada Beograda poštu poginulima odaće kraj groba Milice Rakić u Batajnici, kod Spomenika žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. na Savskom trgu, kod Spomen-obeležja poginulim gardistima i pacijentima KBC Dragiša Mišović, kod Spomen-obeležja "Zašto" na Tašmajdanu i na Straževici.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević venac će položiti u kasarni "Jugovićevo".

U Crkvi Svetog Marka i svim pravoslavnim hramovima biće služen pomen žrtvama NATO bombardovanja, a skupove povodom godišnjice početka bombardovanja obeležiće i nekoliko stranaka.

Teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici...

Akcija NATO koju su Vlada SRJ, ali i mnogi drugi nazvali agresijom izvedenom bez ikakvog međunarodno-pravnog osnova, usledila je posle propasti srpsko-apbanskih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, o rešavanju krize na Kosovu.

Napad NATO na SRJ, odnosno pre svega na Srbiju, trajao je 11 nedelja. Po procenama raznih izvora, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Bombardovanjem su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici.

Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO, a Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada je te noći proglasila ratno stanje.

Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.

Tako se i bombardovanje završilo 10. juna, pošto je doneta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

15 years ago NATO launched Operation Allied Force. 78 days of bombs. Schools, hospitals, and civilians hit. #ЗАШТО? pic.twitter.com/VtvcbDradf

— Anissa Naouai (@ANOWRT) March 24, 2014

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova po donošenju rezolucije UN, a prve međunarodne trupe stigle su na Kosovo već 12. juna 1999. godine, preko Grčke i Makedonije.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na oko 5.000.

Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko

230.000 Srba, Roma i drugih, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...