Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2012, 22:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Praznuju samo bogati

Srbija se po broju neradnih dana približila proseku evropskih zemalja, ali je i dalje veoma daleko u načinu na koji se poštuju prava zaposlenih, pa tako i ona u vezi sa radom u vreme državnih praznika. I dok se u javnim preduzećima i državnim službama uglavnom ne gazi slovo zakona, priča je drugačija u malim i srednjim preduzećima koja upošljavaju skoro pola miliona građana. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da većina poslodavaca poštuje ”pravila igre” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jer je zakon striktan i veoma jasan: - Državni praznici su neradni dani, a svi koji imaju obavezu da rade, kao što su zaposleni u hitnoj medicinskoj pomoći ili komunalnim službama, moraju da dobiju 110 odsto uvećanu dnevnicu. Kazne za poslodavce koji se ovoga ne pridržavaju se kreću od 800.000 do milion dinara.JAPANCI DRŽE REKORD Broj neradnih dana na konto verskih i državnih praznika u Evropi se kreće od pet (Holandija) do 14 (Španija). U Engleskoj i Velsu ih je osam, u Škotskoj devet, a u Severnoj Irskoj 10, isto koliko ih je i u Italiji, Belgiji, Danskoj i Luksemburgu. Nemci i Austrijanci imaju po 13, a Grci 12 neradnih dana godišnje. Japanci su, sa 20 neradnih dana, ubedljivi rekorderi. A, koliko se poštuju pravila proverava Inspektorat za rad. Tako su inspektori od početka godine do danas obavili 22.827 kontrola i doneli 880 rešenja zbog utvrđenih nepravilnosti oko isplate zarada, a koju čini i uvećana zarada za rad na dan državnog praznika. U Ministarstvu rada sabiraju i da Srbija, uvođenjem novog praznika - Dana primirja u Prvom svetskom ratu - i dalje ima manje neradnih dana od zemalja u okruženju, kao što su Hrvatska u kojoj se praznuje 14 dana, Slovenija i Austrija u kojima se praznuje po 13 dana. I u Međunarodnoj organizaciji rada tvrde da se kotiramo oko evropskog proseka - i po broju slobodnih dana, ali i po poštovanju zakona. - U kompanijama koje su uspešne, društveno odgovorne i posluju legalno, baš kao i u državnoj upravi i administraciji, državni praznici se poštuju gotovo bez izuzetka - kaže Jovan Protić iz beogradske kancelarije Međunarodne organizacije rada. NAJNIŽA CENA 4.000 DINARA NajniŽa dnevnica za prosečnog radnika u Srbiji bi u vreme praznika morala da iznosi najmanje 4.000 dinara, ali se ona računa u odnosu na ličnu zaradu. Zakon propisuje da se cena rada u vreme državnih praznika uvećava za najmanje 110 odsto, ali da je kolektivnim ugovorima moguće odrediti i veću povišicu.- Činjenica je, međutim, da ima i onih koji eskiviraju propise, ali to su uglavnom maniri ”sitnijih” preduzetnika, malih porodičnih radnji koje se bave proizvodnjom, trgovinom i uslugama... A najmanje se zakoni poštuju u firmama koje upošljavaju radnike ”na crno” i trenutno oko 21 odsto zaposlenih zarađuje platu van sistema pa samim tim njihovi poslodavci ne vode računa ni od drugim pravima, a kamoli o radu u vreme praznika. Sindikalci, međutim, imaju drugačiju sliku o domaćim preduzetnicama za koje kažu da su za koplje iza evropskih jer čak 80 odsto ”privatnika” vrda kada je reč o pravima radnika, pa tako i u organizovanju posla za vreme državnih praznika. - To najčešće čine kroz obračunske liste u kojima se uopšte ne navode dani u vreme praznika, ali ni minuli rad, topli obrok, regres... - smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Zato sve prijave inspekciji šalju sindikati, a u firmama gde ih nema, radnici ćute i trpe.

Nastavak na Večernje novosti...