Izvor: RTS, 10.Nov.2014, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznici su lice države
Direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović kaže za RTS da Dan primirja obeležavamo zato što je naša zemlja bila saveznica i pobednica u Prvom svetskom ratu i napominje da su svi praznici lice države.
Momčilo Pavlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je Srbija imala velike gubitke u Prvom svetskom, ali da je uprkos tome odigrala važnu ulogu.
"Dan primirja obeležavamo zato što je Srbija bila saveznica i zato što je bila pobednica. A >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u ovom ratu je učestvovala od prvog do poslednjeg dana. Srbija je na kraju ovog rata izgubila oko 26 do 28 posto stanovništva, ali je ipak igrala značajnu ulogu i u mirovnom procesu i u redefinisanju granica", podseća Pavlović.
Na podsećanje da se često iznova pokreću rasprave o tome da smo pobedu u Velikom ratu utopili u ideju o jugoslovenstvu, profesor Pavlović ukazuje da te podele na srpstvo, četništvo ili jugoslovenstvo često opterećuju srsku javnost, pa da zbog toga naš narod i ne zna koji praznik se uopšte obeležava.
Profesor Pavlović napominje da je pokušaj revizije istorije došao odmah posle rata i, ukazujući na poraz Nemačke, kaže da su fašisti dugo osporavali akt primirja tvrdeći da Nemačka nije zemlja gubitnica.
Ističe da je do danas napisano i pronađeno na hiljade stranica i dokumenata koji svedoče o Prvom svetskom ratu.
Ali, profesor Pavlović ponavlja da kada je reč o našoj zemlji koju često mnogi vide kao uzrok rata, do danas nije pronađen nijedan dokument koji potvrđuje vezu između atentata u Sarajevu i izbijanja rata.
Na pitanje koliko javnost zna o ovom prazniku i cvetu koji se nosi kao simbol primirja, direktor Instituta za savremenu istoriju ukazuje da su praznici lice države, a da ovaj cvet Natalijina ramonda raste samo na Zapadnom Balkanu.
"Cvet koji nosimo je u stvari 'feniks', dokaz da ništa nije izgubljeno i da sve opet može da se rodi, pa i ta nacionalnost koja je kod nas bila izgubljena ona je opet iznikla na albanskim gudurama. Simbolično je da ovaj cvet raste i na Kajmakčalanu", podseća Pavlović.
