Izvor: Blic, 11.Mar.2012, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznici i idoli
Na ulazu u restoran morao sam sačekati da izađe ekipa mladih žena koje su nosile cveće, a u poslednja dvadeset i četiri časa očigledno su sve posetile frizera. Bio je to dobar znak da u restoranu možda ima mesta. Ali bio je prepun, gostiju oba pola i cveća za osrednju cvećaru. Jedna žena je pokazivala svoju novu tašnu. I na ulicama je bilo puno cveća i svežih frizura.
Dakle, 8 mart, nostalgici bi rekli: skoro kao nekad. Ne znam, istina, da li su deca u osnovnim školama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobijala da pišu domaće zadatke na prigodnu temu „Pismo mami”, ili nešto slično inventivno. I da li im je učiteljica naložila da na taj dan kupe poklon svojoj majci, pa biste onda otišli kući i tražili novac od iste. Svejedno, groznu vazu iz samousluge moja majka je čuvala ceo život.
Da, zaista, 8. mart u punom sjaju, nekako obnovljen. U jednom času kao da je utihnuo, možda sa izvesnom nelagodnošću da je to ostatak socijalističkih vremena i običaja. Da li je obnova izraz neke nostalgije, teško je reći. Ali, 8. mart nije bio praznik samo socijalističkih zemalja i nema razloga da se, posebno u vreme u kojem se, makar verbalno, insistira na rodnoj ravnopravnosti, iko oseća neugodno. Istoga dana, francuski „Figaro" raspravlja upravo o tome, dakle o ravnopravnosti, sa nepovoljnim zaključcima, dok je celo izdanje magazina „Njuzvik" osmomartovsko.
Po zastupljenosti teme, „Njuzvik" bi mogao biti objavljen onda i tamo, u sada nepostojećoj socijalističkoj Jugoslaviji. Po izborima tema pojedinačnih tekstova već manje, ne samo zbog Sare Pejlin. Na naslovnoj strani je ilustracija, crvena boja i Kineskinja u crnom biznis kompletu, a glavna priča je o usponu kineskih tigrica. Odabrane su četiri kineske tajkunke i ispričane priče o njima, klasično holivudske: o usponu od sirotinje do bogatstva.
Uloga žena u politici nije odavno nova i svako zna za englesku kraljicu Elizabetu I koja je, uzgred rečeno, u životu imala problema sa dve, opet kraljice, a obe katolikinje, Meri. Prva je srećno umrla, drugu je Elizabeta i politički i egzistencijalno likvidirala. U našoj istoriji možemo naslućivati da je uloga kneginje Milice i nakon Kosovske bitke, ali moguće i ranije, bila veća nego što je srpska muška istoriografija videla. Nešto je i sačuvano u usmenoj poeziji, tamo gde se pominje carica Milica.
No, u biznisu je malo žena i teško je u poplavi tajkuna koja je zahvatila „zemlje u tranziciji” naći tajkunku. Ima ih u menadžmentu, setimo se Milke Forcan, ali među pravim tajkunima malo ih je, ne samo kod nas.
Možda su stvari nešto drukčije u Kini i Aziji. Ne zaboravimo, uostalom, da je Indira Gandi upravljala Indijom u vreme kada se mlada Megi Tačer tek probijala lavirintima Konzervativne stranke na svom putu ka moći.
