Izvor: Večernje novosti, 23.Okt.2015, 12:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prazni obori i ambari

Nagli pad cena tovljenika direktno će se odraziti na jesenju setvu, koja je iz godine u godinu sve siromašnija na poljima Mačve i Pocerine. Zbog ispražnjenih obora i čardaka, neisplaćenih subvencija i teških posledica suše, šabački zemljoradnici uputili su apel za pomoć resornom ministarstvu i zapretili da će organizovati proteste, ukoliko se hitno nešto ne preduzme. - Najveći problem imaju oni koji poseduju tri do pet hektara zemlje, nekoliko grla krupne stoke i desetinu svinja, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << njih je 95 odsto. Država mora da se izjasni da li joj je potrebno tih 270.000 registrovanih gazdinstava ili ne - naglašava Zoran Čekić, član Gradskog veća Šapca zadužen za poljoprivredu. Odbornik Zoran Stanković, iz Zminjaka, tvrdi da je Srbija poslednjih dana ugovorila uvoz 20.000 debelih svinja iz Hrvatske, što jeste velika pomoć poljoprivrednicima, ali ne domaćim. On smatra da se hitno mora stati na put nekontrolisanom uvozu iz zemalja u okruženju i hitno pomoći domaćem agraru. - Cena svinja je sa 175 dinara, do pre 15 dana, pala na 130 dinara, sa tendencijom daljeg pada! - kaže Stanković. Mleko malih farmera, koji gaje pet do 10 krava, jeftinije je za 20 para. Ukoliko se Ministarstvo poljoprivrede ne odazove vapaju Mačve, Pocerine i Posavo-Tamnave, naši ljudi će izaći na ulice. Toliko ogorčenje više niko ne može da kontroliše. - Ja sam seljak, koji proizvodi 20 vagona skupe robe, mahom paradajza, ranog povrća i mesa. I ne mogu da opstanem. Šta da pričamo o onima, koji proizvode 5-6 tona ili o sitnim posednicima. A svako državno unapređenje agrara do sada nas je samo dodatno koštalo i mi sve više i više tonemo - tvrdi Radenko Gligorić, iz Gornje Vranjske. Predrag Srdanović, iz Direkcije za poljoprivredu u Šapcu, objašnjava da za setvu samo jednog hektara pšenicom, sa primenjenim agrotehničkim merama i deklarisanim semenom, treba izdvojiti 785 evra. Zbog nemaštine, većina ratara će posejati iz ambara, što će katastrofalno uticati na prinos, a usled kiša, može se očekivati razvoj opasnih bolesti, poput glavnice.Glavnica je karantinska bolest, a glavničavo zrno negativno utiče na trudnice, ali i graviditet kod stoke. Umesto prinosa od osam tona po hektaru, kao što je to zabeleženo osamdesetih godina prošlog veka, zadovoljavamo se sa 4,5 tone. Dogodine, plašim se, pričaćemo o tri tone i 70 odsto glavničavih oranica - opominje Srdanović. MANjAK U TOVU ZBOG pada cene, šabački proizvođači svinja beleže gubitak od 40 do 50 evra po tovljeniku. Ovdašnji poljoprivredni stručnjaci tvrde da se drastično smanjuje i broj krava, jer pada cena mleka. Od proletos je od 10.000 muznih grla, pod nož otišlo oko 1.500. Sumorna situacija je i sa tovom bikova, jer najmanje tele košta 550 evra, dok se odrasli bik prodaje za 900 do 1.000 evra. Ne isplati se toviti, pa se telad masovno izvoze u zemlje okruženja.

Nastavak na Večernje novosti...