Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazni magacini, ali i kase
Industrija opremanja poslovnog i kućnog enterijera uspela je da preživi krizu devedesetih godina prošlog veka. Većina društvenih preduzeća je propala, ali je na njihovom mestu izniklo mnoštvo malih koji su, pametno tržišno radeći, prerasli u velike
Da li je industrija nameštaja uspela da preživi deceniju izolacije i još pola decenije tranzicije? Još jedno pitanje – da li je uspela da preživi bez potrošačkih kredita, odnosno sa kreditima izuzetno visokih kamata?
Odgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je začuđujući: ne samo da je preživala nego je uspela i da poraste.
Pogledajmo statističke podatke.
Industrijska proizvodnja u periodu januar-april 2006. u odnosu na isti period prethodne godine povećana je za 5,9 odsto, i to u centralnoj Srbiji za 7,5, a u Vojvodini za 2,7 procenata. Posmatrano po oblastima industrijske proizvodnje, najveći rast u ovom periodu ostvarila je proizvodnja nameštaja (!) i raznovrsnih proizvoda.
Kad domaće stolice porastu
Izbliza gledano, podaci izgledaju ovako.
Rast proizvodnje prerađivačke industrije za prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period 2005. iznosi 6,8 odsto. Proizvodi od drveta i plute, osim nameštaja, u ovom periodu beleže rast od 1,2 procenta, dok proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda raste po stopi od 69,5 odsto, što je najveći zabeležen rast. Koliko je to značajan uspeh svedoče neki drugi podaci, recimo o proizvodnji celuloze i papira i preradi papira koji ostvaruju pad proizvodnje od 5,9 posto.
Rašo Milić, sekretar Udruženja za šumarstvo, drvnu industriju i industriju celuloze u Privrednoj komori Srbije, nastavlja da iznosi podatke koji pokazuju vitalnost domaće proizvodnje stolica, stolova, ormana, kuhinja...
Dažbine i siva ekonomija
Na nivou celokupne privrede u zemlji, zalihe gotovih industrijskih proizvoda u avgustu 2006. godine u odnosu na isti mesec 2005. povećane su za 2,4 procenta, dok je kod proizvodnje nameštaja i raznovrsnih proizvoda zabeležen suprotan smer – pad od 29,2, a kod proizvodnje drveta i plute došlo je do smanjenja zaliha za 15,3 odsto.
Iz ovih podataka moglo bi se zaključiti da drvna industrija funkcioniše besprekorno, kaže Milić. Međutim, objašnjava da krajnji ekonomski rezultat nije tako sjajan, pre svega zbog mnogih spoljnih faktora, među kojima ističe nerealan kurs dinara na štetu izvoznika, nepovoljne finansijske kredite i nedostatak obrtnih sredstava, veliku nelikvidnost, velika opterećenja porezima i doprinosima za ovakav nivo proizvodnje, sivu ekonomiju i drugo.
Enterijer za Putina
Jedan od primera uspešnog privatnog preduzeća koje se bavi proizvodnjom nameštaja i dizajnom svakako je Enterijer Janković iz Novog Sada. Božo Janković, inženjer šumarstva, početkom rata u Hrvatskoj preseljava se u Novi Sad, 1992. godine, i osniva radionicu, a danas najveću firmu za izradu enterijera u Srbiji. To je preduzeće koje zapošljava 300 radnika, objašnjava Zoran Berbatović, savetnik u Privrednoj komori koja je dodelila godišnju nagradu Jankoviću za 2005.
Nagradu je zaslužio time što preduzeće više od 70 odsto proizvodnje plasira u izvoz kao finalni proizvod na tržišta Francuske, Holandije, Rusije i svih republika bivše SFRJ. Poseduje aktivna predstavništva u Holandiji, Rusiji, Francuskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pored domaćih visokorangiranih objekata, navodi se u obrazloženju nagrade, kompanija je u Rusiji opremila dvorac Belvedere za predsednika Putina, predsedničku vilu u Kazahstanu, predsedničku palatu u Uzbekistanu, međunarodni bankarski centar u Taškentu, Ustavni sud Rusije. Trenutno rade na kompletnom opremanju bolničko-hotelskog kompleksa u Grenoblu, gde su pobedili u žestokoj konkurenciji italijanskih i francuskih firmi.
Izvoz jedini put
Na osnovu podataka o strukturi izvoza, Rašo Milić izvlači zaključak da drvna industrija Srbije beleži pozitivne pokazatelje a to je, pre svega, da se iz godine u godinu povećava izvoz finalnih proizvoda i da je učešće izvoza drvne industrije u ukupnom izvozu Srbije veće nego početkom devedesetih godina.
U cilju postizanja boljih izvoznih rezultata, Milić smatra da država mora da nastavi i čak intenzivira napore da posredstvom Fonda za razvoj i Agencije za kreditiranje izvoza obezbedi finansijska sredstava po što povoljnijim uslovima.
Takođe, važno je iskoristiti ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope i Ruskom Federacijom.
Da bismo postali konkurentni moramo brzo u tehnološkom smislu da se izjednačimo sa konkurentskim nacijama, kaže Milić, a posebno u upotrebi/primeni komunikacionih i informacionih tehnologija. Živimo u vremenu kada je Kina prestigla Italiju po količini proizvedenog nameštaja. Uskoro će kineske stolice i stolovi preplaviti Evropu kao što je slučaj sa kineskim tekstilom. Gde je tu mesto nameštaja iz Srbije? Konkurentni ćemo biti samo stabilnim kvalitetom, zaključuje Milić.
N. Stefanović
[objavljeno: 14.11.2006.]
