Izvor: B92, 13.Nov.2013, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazne škole mogu da popune budžet
Beograd -- Izdavanjem ili prodajom ogromnih kvadrata školskog prostora koji se ne koristi, država bi mogla da obezbedi velika sredstva za modernizaciju obrazovanja.
Čak 95 odsto prosvetnog budžeta odlazi na plate zaposlenih, pa bi korišćenjem tog prostora kroz sklapanje javno-privatnog partnerstva i drugim uštedama obrazovni sistem mogao da prihoduje, umesto da samo stvara troškove, piše Danas.
Ipak, inicijativa za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potekne od države, ocenjeno je na konferenciji o ovoj temi koja je održana u Danas konferens centru.
Jovica Jakovac, izvršni partner Solidity Real Estate, kaže da je država vlasnik velikog školskog prostora, ne samo zgrada, dvorišta i sportskih terena već i placeva čija je površina tri do četiri hektara. Smanjenje broja učenika zbog nepovoljne demografske situacije dovelo je do toga da su pojedini školski objekti u centru Beograda neiskorišćeni, a vrednost zemljišta na kome se nalaze se meri milionima evra. Jakovac kaže da će se trend smanjenja broja đaka nastaviti, pa da država mora da nađe način da prihoduje i poveže se sa privatnim sektorom. On upozorava da se ovo pitanje ne može jednostavno rešiti tako što će se škole ugasiti i deca preusmeriti u druge obrazovne ustanove daleko od njihovog mesta stanovanja, da bi se investitorima dala lokacija za gradnju.
Da se školska infrastruktura ne koristi racionalno potvrđuje i Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema "Ruđer Bošković", koji je istakao da više od polovine srednjih škola u Beogradu nema fiskulturne sale i da se sportskim centrima plaća veliki novac za održavanje nastave fizičkog vaspitanja, umesto da se prostor u školskom dvorištu izda privatnicima za postavljanje balona, od kojih bi i učenici imali koristi. Mogućnost za racionalnije korišćenje resursa on vidi i u formiranju ekipa majstora na nivou lokalnih samouprava koji bi bili zaduženi za sve popravke u obrazovnim ustanovama i koji bi zamenili sadašnju "armiju domara", koji uglavnom rade samo sitne popravke, a za sve ostalo se angažuju dodatni radnici.
Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum je istakao da i državne visokoškolske ustanove moraju racionalnije koristiti infrastrukturu, napominjući da je imovina samo Beogradskog univerziteta vredna preko milijardu evra.
"Ako se uporedi broj upisanih studenata sa prostorom kojim raspolažu pojedini fakulteti, vidi se da na jednog studenta "otpada" na desetine kvadratnih metara i da tu postoji mogućnost za racionalizaciju", kaže Stanišić.
On je naveo da državni univerziteti mogu biti izvor profita, ali da je osim racionalnijeg korišćenja prostora potrebna njihova integracija, modernizacija i zajednički nastup, kao i saradnja sa privatnim sektorom. Stanišić je dodao da država mora da poveže javni i privatni sektor i da bude kontrolor, jer se samo tako mogu postići pravi rezultati.
Ministarstvo: Postoji neiskorišćen prostor
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Zoran Mašić je saglasan sa tim da u školskim objektima postoji neiskorišćeni prostor, ali uglavnom u malim gradovima, pa je pitanje ko ima interes da u tim sredinama uđe u javno-privatno partnerstvo.
Mašić je istakao da mnoge ustanove izdaju školski prostor bez saglasnosti Ministarstva prosvete i da se ne zna gde odlaze ti prihodi.
Mašić je rekao da se mora pronaći zakonsko rešenje kako da se taj novac kontroliše i spreče malverzacije kojih je bilo u nekim školama i na fakultetima, gde novac od izdavanja prostora nije trošen za unapređenje obrazovanja.
