Izvor: Blic, 21.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazne prostore ustupiti umetnicima
BEOGRAD - U mnogim delovima grada postoji veliki broj praznih prostora koji stoje neiskorišćeni, ali i mladih ljudi koji bi u takvim prostorima mogli da stvaraju i pokažu svoje kreativne ideje i zamisli. Zatvorene fabrike, prazni magacini, napušteni bioskopi, puste zgrade mesnih zajednica... samo su deo prostora koji bi u dogovoru sa lokalnim vlastima ili privatnim vlasnicima mogli da se otvore za različite kulturne aktivnosti.
Proučavajući fenomen praznih prostora Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i mogućnosti njihove transformacije u komplekse različitih namena, mr Tamara Jovanović kaže da samo u Beogradu postoji oko 150 ispražnjenih prostora.
- Jedno od polazišta istraživanja bio je i problem nedostatka prostora za delovanje umetničkih i naučnih institucija, grupa i pojedinaca aktivnih u tim oblastima, a koji bi se mogao rešiti upravo popunjavanjem praznih prostora. Ipak, mora postojati interes i želja da se ovaj potencijal Beograda iskoristi. To podrazumeva bolju saradnju svih strana, postojanje kulturne politike i strategije, kao i veću inicijativu umetnika, odnosno veću odgovornost nadležnih - objašnjava Jovanovićeva, autorka publikacije istraživačkog projekta „Prazni prostori Srbije".
PROSTORI KOJI SU PREUREĐENI ILI SE DELOM KORISTE
Evropski centar za kulturu i debatu „Grad"
- Zgrada iz 1884. godine prešla je put od predratnog stovarišta parketa Josipa Rendelija iz Karlovca do prolaznog magacina kompanije „Centrotekstil.
Silosi „Žitomlina"
- Festival „Mikser" ove godine pokazao je kako se ovaj prostor može iskoristiti za raznovrsne umetničke sadržaje.
Robna kuća „Kluz"
- U toku 2009. godine ovo upečatljivo zdanje ugostilo je značajne manifestacije poput Belgrade Design Weeka i Festivala nauke.
Stara fabrika šećera
- Devedesetih godina fabrika je adaptirana u pozorište KPGT. što je jedan od prvih industrijskih objekata prenamenjen za umetničke svrhe.
Bioskop „Jugoslavija"
- Rekonstrukcija nekadašnjeg bioskopa privodi se kraju i taj prostor privremeno će koristiti Malo pozorište „Duško Radović".
Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo da su najzastupljeniji prazni prostori u Beogradu industrijski objekti, a da posebno interesovanje pobuđuju prostori kinematografskog nasleđa i vojni objekti.
Pretvaranje industrijskih, ali i vojnih kompleksa u centralna mesta kulturnih dešavanja zahvatilo je pre više decenija evropske prestonice poput talasa i potisnulo njihove velike scene. Iako ne baš u punom zamahu, ovaj talas nije mimoišao ni Beograd. Među prvim alternativnim scenama bili su Centar za kulturnu dekontaminaciju i Kulturni centar „Rex", formirani sredinom devedesetih. Do danas je u njima održano na stotine tribina, koncerata, predstava, performansa, izložbi, političkih tribina...
PRAZNI ILI NEDOVOLJNO ISKORIŠĆENI OBJEKTI
Termoelektrana „Snaga i svetlost"
- Na prostoru Dorćolske marine termoelektrana sagrađena je posle Prvog svetskog rata. Prestala je sa radom 1970. godine.
Staro sajmište
- Po završetku rata oronule objekte Sajmišta koriste umetnici kao ateljee. U godinama koje slede u okolini tih objekata nekontrolisano se razvija divlje naselje.
Zgrada „Beobanke" na Zelenom vencu
- Prostor na oko 8.300 kvadrata 2008. godine namenjen je Ministarstvu pravde, a najavljeni početak rekonstrukcije do danas se nije desio.
Livnica „Pantelić"
- Na uglu Gajeve i Dositejeve ulice je osnovana 1854. godine kao mala bravarska radionica. Do danas nije ostvarena ideja da se Livnica pretvori u Muzej starih zanata i livničarstva.
Zgrada „Soko Štarka"
- Sagrađena je oko 1940. godine. Jedno vreme kao potpuno napuštena fabrika imala je ulogu romskog skvota. U istoj ulici, Knez Danilovoj, nalazi se i Prva srpska fabrika aviona Živojina Rogožarskog, koja je privatizovana i prazna.
Iako je delovalo da će ovaj trend iz devedesetih biti nastavljen, pre svega zbog broja napuštenih objekata i bolje društvene klime, početkom 21. veka nisu realizovane sve inicijative. Poslednjih godina napuštene zgrade i prostori uglavnom se ustupaju jednom godišnje, za potrebe jedno(večernje)g događaja, i to na inicijativu samih umetnika, uglavnom mladih i neafirmisanih. Rešenje može biti da opštine naprave listu podesnih objekata koje bi bile na raspolaganju umetnicima i kreativcima iz različitih oblasti.
Pre više od godinu dana sa ovom idejom UG Građanske inicijative obratilo se beogradskim opštinama.
- Najveći problem je što ni same opštine ne znaju čime sve raspolažu. Rekli su nam da se obratimo Republičkom katastru gde ćemo u jednom od desetak oramara iskopati ono što nas interesuje. Zbog zamršenih imovinsko-pravnih odnosa teško je doći do podataka šta kome pripada, čak smo naišli i na objekat koji uopšte nema vlasnika - kaže Dobrica Veselinović iz Građanske inicijative.
Prema njegovim rečima, potrebno je osmisliti jasnu proceduru i kriterijum za dobijanje i korišćenje napuštenih prostora tako da budu dostupni umetničkim i omladinskim organizacijama bez velikih primanja.
Kada ova kampanja nije pokazala rezultate kojima su se nadali, ista grupa ljudi pokrenula je i interaktivnu onlajn mapu praznih prostora (www.javniprostori.org), mesto gde će sami građani prijaviti prostore za koje znaju da su neiskorišćeni, da postave fotografiju prostora i da ga opišu.
