Izvor: Politika, 03.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazan tanjir, a pun rezervoar
Uprkos divljanju cena nafte, srpski vozači se ne odriču vožnje automobilom, kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku
Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, i sam je na svojoj koži u poslednjih nekoliko meseci osetio rezultate analize o rastu cena na malo. U porodični automobil ugradio je plin, kupuje namirnice na veliko, a u radnju na ćošku ulazi samo po najosnovnije stvari. Sve planirane investicije njegova porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za sada je „zamrzla”. Odustali su od stambenog kredita i kupovine luksuznog automobila. Kao potrošač se, kako kaže, ponaša vrlo racionalno, ali mu se čini da se njegovi sugrađani vode nekim drugim analizama.
– Bez obzira na to što znamo kako nafta divlja na svetskom tržištu i koliko nas to pogađa, ne odričemo se lako vožnje automobilom. Kad ujutru krenem na posao vidim da su saobraćajne gužve u gradu i dalje neverovatne. Putujući po svetu zapazio sam da se sve više voze manji automobili, da se više štedi i da vozači traže alternativne izvore energije – poverio nam se Vukmirović koga na poslu svaki dan sačeka tamna strana srpskog standarda.
Nedavno su statističari objavili da je u poslednjih godinu dana rast cena na malo iznosio 11,6 odsto, a samo u prvih pet meseci bio je pet odsto. U poslednjih mesec dana najviše su poskupeli poljoprivredni proizvodi i to za 4,7 odsto. Industrijsko-prehrambena roba „otišla” je za 1,2 odsto, a neprehrambena za 1,3 odsto. Piće je skuplje za 0,7 odsto, a usluge 0,2 odsto. Jedino su cigarete bile imune na poskupljenja.
Ekonomisti predviđaju da će do kraja godine inflacija dostići 15 odsto. Osim prošlogodišnje suše, ovogodišnje skupe setve, lošeg stanja u poljoprivredi, cenu hrane je poslednjih meseci dodatno poguralo i poskupljenje nafte na svetskom tržištu. Iako ekonomisti tvrde da u strukturi cena namirnica energenti nisu tako uticajni da bi bili dobro opravdanje za često korigovanje cenovnika, proizvođači tvrde suprotno. U proizvodnji važi pravilo – što je tovar jeftiniji, naftni udar je jači.
Učešće energenata u mesnoj industriji je, na primer, 14 odsto za sveže meso i 18 odsto za prerađevine. Tu su uračunati i troškovi transporta. Na hlebu je 10, a na sirovom mleku od pet do sedam odsto, saznajemo od proizvođača. Prema rečima Ivana Nikolića, iz Ekonomskog instituta, u ekonomiji postoji direktna veza između rasta cena nafte i inflacije.
– Tako se zna da svako desetoprocentno poskupljenje goriva u maloprodaji za 0,8 do 0,9 odsto povećava inflaciju. To je direktan efekat koji statističari mogu da izmere svakog meseca, ali postoje indirektni efekti kroz sirovine koje se koriste u proizvodnji – objasnio je Nikolić.
Na osnovu grube računice Republičkog zavoda za statistiku, urađene za „Politiku”, može da se zaključi da inflaciju najviše pospešuju poskupljenja hrane. Tako je u međugodišnjem rastu cena na malo, koji u periodu maj 2007 – maj 2008. godine iznosi 11,6 odsto, hrana „zauzela” 5,5 poena. To znači da je samo hrana „nakalemila” pola inflacije. Nije zanemarljivo ni učešće tečnih goriva i maziva od 2,2 odsto u koju statističari, osim benzina ubrajaju i motorno ulje za podmazivanje, plinsko ulje, evro-dizel i eko tri dizel. Za godinu dana ova grupa energenata poskupela je za 26,37 odsto.
Sudeći prema najavama iz trgovina, izgleda da nas čeka još jedan talas poskupljenja, sve pod izgovorom naftne groznice koja drma ceo svet.
– Mesari već pritiskaju sa novim cenovnicima, mlekare kalkulišu, valjda zato što već sada imamo najskuplje dugotrajno mleko u regionu. Sigurno je da će se lančanom reakcijom ova poskupljenja preslikati na i na druge proizvode – kažu trgovci.
Ekonomista Goran Nikolić, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, kaže da se, prema prognozama svetski referentnog sajta „Oil prajs net”, u narednih godinu dana očekuje rast cene nafte 30 odsto u dolarima. Naravno, postoji direktna veza između rasta cene ovog energenta i skoka inflacije.
– Računica kaže da ukoliko ne bude smanjenja akciza i ako kurs dolara prema dinaru bude faktički nepromenjen, skok nafte na svetskom tržištu od 30 odsto direktno bi u narednih godinu dana (do kraja maja sledeće godine) uvećao inflaciju za 2,7 odsto – kaže Nikolić.
Analiza Narodne banke Srbije je pokazala da je očekivana ukupna inflacija do kraja godine 8,6 odsto, a bazna 5,6 odsto. Nikolić kaže da bi veliki uspeh bio ukoliko bi inflacija do kraja ove godine bila jednocifrena. Inflatorna očekivanja su, inače, u porastu. U aprilu su očekivanja finansijskog sektora bila 11 odsto, privrede 12, a stanovništva čak 16 odsto, što je, kaže Goran Nikolić, nerealno.
J. Antelj - A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Cene hrane nastaviće da rastu
Cene poljoprivrednih proizvoda i hrane na domaćem tržištu nastaviće da rastu, ali je sada teško proceniti koliko jer će to zavisiti od prinosa žitarica, ali i od toga koliko će proizvođači ugraditi u cenu troškove energenata i hemijskih sredstava koji su ove godine poskupeli useve do 80 odsto, rekla je saradnik Ekonomskog instituta Natalija Bogdanov.
„I pre žetve možemo da slutimo da će, nažalost, trend rasta cena poljoprivrednih proizvoda da se nastavi. Sve i da neko na svetskom tržištu zaustavi ovo ludilo, u Srbiji je nemoguće to postići”, kazala je ona.
Bogdanov je istakla da je oslanjanje na domaću proizvodnju neophodno zato što „nemamo odakle da uvozimo jeftinu hranu, jer je niko nema u ovom momentu”.
Govoreći o pšenici, ona je istakla da će, bez obzira na to što je manje površina zasejano, kada se ’uračunaju’ rezerve od prošle godine (za koje se računa da postoje), biti dovoljno te žitarice za zadovoljenje domaćih potreba.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Meni solidarnosti
Organizatori samita UN o hrani, koji je juče počeo u Rimu, pažljivo su sastavljali meni za učesnike skupa. Da im se ne bi ponovila greška sa prošlog samita o hrani, kada su svetskim liderima u pauzama diskusija o gladi u svetu servirani jastozi i guščje džigerice, ove godine na meniju su „skromniji obroci”.
Službenik Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) izjavio je da ne želi ponovo da dobija kritike za licemerstvo, pa su šefovi vlada i država juče posluženi testeninama, mocarelom, spanaćem i kukuruzom. Kao prvo jelo posluženo je lisnato testo punjeno slatkim kukuruzom i mocarelom, usledili su škampi, pa pasta sa sosom od bundeve. Svetski lideri su zatim uživali u telećim ćuftama u sosu od paradajza, a zasladili su se voćnom salatom i sladoledom od vanile.
Lideri su 2002. na ovakvom skupu mogli da biraju između najraznovrsnijih vina, ali juče je ponuđeno samo „orvijeto klasiko”.
Danas je, osim paste, na meniju i boranija, dok će se za dezert služiti ananas sa sladoledom. Šef kuhinje za poslednji dan skupa priprema rižoto sa parmezanom, teletinu sa krompirićima i mus od limuna.
J. S.
[objavljeno: 04/06/2008]
