Izvor: RTS, 17.Okt.2009, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe u Srbiji na dobrom putu
Ministarka pravde zadovoljna izveštajem Evropske komisije u kome se pohvaljuju reforme pravosuđa i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sledeće godine u Srbiji potpuno nova mreža sudova i tužilaštava, najavila ministarka.
Izveštaj Evropske komisije o procesu evropskih integracija u Srbiji, u kome je istaknuto da je postignut značajan napredak u reformi pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ministarka pravde Snežana Malović je u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tanjugu ocenila kao veoma bitan i značajan.
"Jako sam zadovoljna izveštajem Evropske komisije jer je ovog puta percipiran napredak koji je Srbija napravila u pogledu reforme pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije", rekla ja ministarka.
Malovićeva je podsetila da su to bili jedni od osnovnih ciljeva Vlade Srbije prilikom njenog formiranja, zajedno sa evropskim integracijama, koji su međusobno povezani i upravo zapaženi u izveštaju Evropske komisije.
"Nije moglo da se dublje uđe u sam proces reforme pravosuđa, jer se on u ovom momentu odvija, ali sam sigurna da ćemo naredne godine upravo imati još pozitivniji izveštaj", ukazala je Malovićeva.
Nova mreža sudova i tužilaštava
Malovićeva očekuje da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca Srbija napravila u pogledu reforme pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i podsetila da će u Srbiji raditi oko 2.500 sudija i nešto više od 500 zamenika javnih tužilaca.
"Visoki savet sudstva kad je određivao broj sudija, to nije učinio na osnovu svog osećaja da treba da postoji toliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, već je to učinio na osnovu broja predmeta po kojima će se postupati u sudovima koji će postojati od 1. januara 2010. godine. Taj broj predmeta Visoki savet sudstva dobio je upravo od samih sudova", naglasila je Malovićeva.
Malovićeva je objasnila da je reč o opštem izboru sudija i tužilaca, a ne reizboru, i dodala da će od 1. januara sledeće godine u Srbiji postojati potpuno nova mreža sudova i tužilaštava, kako po organizaciji, tako i po nadležnosti.
Kako navodi Malovićeva postoje različiti kriterijumi i uslovi da se bude sudija Osnovnog ili Višeg suda i da je zbog toga bilo potrebno raspisati opšti konkurs za izbor kandidata koji će biti birani na osnovu stručnosti i dostojnosti.
Malovićeva je podsetila da su od sadašnjih devet članova Visokog saveta sudstva sedam iz reda sudija koji će odlučivati o svojim kolegama, istakavši da se Ministarstvo pravde opredelilo da sudije bira to telo, upravo da bi se izbegli politički pritisci.
Ministarka pravde je najavila da će se prebacivanje predmeta iz postojećih u novoformirane sudove obaviti tokom decembra prema akcionom planu o sprovođenju prenošenja predmeta, kako bi se obezbedili uslovi da 1. januara sledeće godine otpočne sa radom nova mreža sudova.
Bitna veza policije i tužilaštva
Osvrćući se na ulogu pravosuđa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i rastućeg nasilja, Malovićeva je podsetila da je pravosuđe "poslednji činilac u tom lancu".
"Ukoliko policija pribavi odgovarajuće i valjane dokaze, onda je olakšan posao tužilaštva za pokretanje zahteva za sprovođenje istrage ili za podizanje optužnice, a samim tim, ukoliko se dobro predmet pripremi od strane tužilaštva i dobro sprovede istraga, onda će biti efikasnije i suđenje", objasila je ministarka pravde.
Malovićeva je ukazala na činjenicu da mora da postoji bliska veza između policije i tužilaštva, što u ovom momentu i postoji kada su u pitanju dela organizovanog kriminala, ali da nije dovoljna kada su u pitanju neka druga krivična dela.
"Ja i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić smo nastojali da ta veza bude što čvršća i ona sada postoji. Formirane su radne komisije i grupe, u kojima učestvuju predstavnici tužilaštva i policije", istakla je Malovićeva.
Efikasnost srpskog pravosuđa u ovom trenutku nije onakva kakva bi trebalo da bude, ocenila je Malovićeva, i naglasila da Ministarstvo pravde nastoji da u okviru svoje nadležnosti doprinese da sudski postupci budu efikasniji.
"Postoje određeni evropski standardi, da krivični postupak ne bi trebalo da traje duže od godinu dana, a parnični postupak ne duže od dve godine", kazala je ona, i napomenula da je bilo situacija u nekim domaćim sudovima da su postupci trajali i više od 10 godina.
"Tu nema ostvarenja pravde, nema principa pravičnosti, nema satisfakcije za žrtve, svega onoga što treba da predstavlja osnovu krivičnog postupka, i naravno ono što je najvažnije - nema učinioca određenog krivičnog dela, privođenja pravdi i njegovog odgovaranja za to što je učinio", rekla je ministarka pravde.
Prema rečima Malovićeve, efikasnost ne zavisi samo od postupanja suda, već i od propisane procedure, kako za krivične postupke, tako i za parnične.
Krajem avgusta usvojene su izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupka, koji već daje prve rezultate u pogledu efikasnosti, podsetila je ministarka pravde, i najavila da će narednih dana biti predložen i Zakon o parničnom postupku, koji bi trebalo da doprinese ubrzanu parničnih postupaka.
