Izvor: Blic, 19.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na istinu
Kada bi postojao aparat za merenje ozbiljnosti i težine nečijeg upozorenja, tada bi, posle intervjua uglednog ekonomiste ovom istom listu, Beogradom morale da zavijaju sirene za uzbunu. Manje od toga ne bi bilo srazmerno izjavi u kojoj čovek tvrdi da je država pred bankrotom.
Takvu procenu je, da podsetimo, obrazložio pokazateljima o smanjenju bruto domaćeg proizvoda, industrijske proizvodnje, trgovinske razmene, površina zasejanih pšenicom, brojem nezaposlenih - na jednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strani i na drugoj, takođe, obespokojavajućim podacima o sve većem, kako je rekao, „neracionalnom i nemoralnom" zaduživanju. Pozivajući se upravo na pomenute činjenice, nimalo neočekivano je zaključio da su priče o izlasku iz recesije ne samo neosnovane već i apsurdne. Da je, drugim rečima, prava istina da smo u dubokoj privrednoj, dužničkoj i društvenoj krizi. Čovek se, najzad, nije klonio da u istom intervjuu za takvo stanje okrivi lošu ekonomsku politiku i poimenično označene zvaničnike „skromnog znanja" i „velike vlastoljubivosti”.
Pa ako sve to nije dovoljno za reagovanje, za hitno sazivanje skupštine, za bilo kakav drugi odgovor, tada, ne znamo šta je. To ne mora obavezno da znači da je kritičar u svemu i u svakoj pojedinosti u pravu. Ali, kako da to zaključimo ako niko od prozvanih nije isto tako argumentovano uzvratio? Kako, najzad, da tumačimo odsustvo reagovanja? Da li namerom da se prenebregne javno izloženo mišljenje ili zato što prozvani nisu u stanju da ga pobiju isto tako valjanim odgovorom. Ma kakvi bili razlozi za ćutanje, od javnosti se ne sme ništa skriti jer je njeno neotuđivo pravo da zna punu istinu o privrednom i finansijskom stanju u kome se zemlja nalazi.
.jpg)
