Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo jačeg
Pola miliona ljudi raseljeno, na stotine ubijeno. Etničko čišćenje? Genocid? Daleko od toga. Stidljivo se pominje samo prekomerna upotreba sile. Na Kosovu su pre sedam godina srpska policija i jugoslovenska vojska koristile prekomernu silu boreći se protiv terorista. To je nazvano genocidom i usledila je akcija NATO-a. I opet – prekomerna sila. NATO je, da bi sprečio navodni genocid, napadao civilne ciljeve i ubijao nedužne. I ovih dana svedoci smo prekomerne upotrebe sile. U izraelskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napadima na Liban, koji su žešća kopija bombardovanja SR Jugoslavije, poginulo je na stotine civila, a 500.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove. Zapad ipak ne razmišlja da reaguje kao 1999, a niko se ne usuđuje da akciju Izraela nazove etničkim čišćenjem ili nečim još gorim.
U Vašingtonu se, čak, govori da će Kondoliza Rajs u najavljenu mirovnu misiju na Bliski istok krenuti tek za nekoliko dana kako bi "Izraelu dala više vremena da oslabi snagu Hezbolaha". Kako primećuje "Njujork tajms", ta strategija je rizična, jer nije jasno koliko su još arapski saveznici Sjedinjenih Država spremni da ćute na libanske civilne žrtve. Neki američki komentatori već strahuju od trećeg svetskog rata. Izvesni Vilijam Lind iz jednog desničarskog instituta upozorava da bi Izrael, ako ovako nastavi, mogao da napadne i Iran, a to bi Sjedinjene Države uvuklo u dugotrajan rat. "Nažalost, Izrael je Americi ono što je Srbija bila Rusiji 1914. godine. To bi mogao da bude najopasniji aspekt analogije s letom 1914.", piše Lind, koji nije usamljen u predviđanju novog velikog sukoba. Ali, izgleda da mu činjenice nisu jača strana. Srbija u Prvom svetskom ratu nije bila agresor. I još važnije – podrška koju je Kraljevina Srbija imala od carske Rusije nije ni nalik onoj koju Amerika sada pruža Izraelu.
"Izrael ima pravo da se brani", ponavlja Džordž Buš i zbog toga vrh jevrejske države zvuči vrlo spokojno dok svetsku javnost šokiraju snimci stradanja iz Libana i pojasa Gaze. Ministarka spoljnih poslova Cipi Livni objašnjava da se na ovaj sukob, koji je počeo zbog otmice trojice vojnika, ne mogu primeniti merila proporcionalnog odgovora. "Proporcionalnost se ovde ne poredi s događajem, već s pretnjom, a ta pretnja je veća i šira od zarobljenih vojnika", kaže ona. Podjednako smireno Livni odgovara i na pitanje zašto "izraelske odbrambene snage" gađaju civile: "Teroristi koriste stanovništvo i civili nažalost ponekad plaćaju cenu toga što štite teroriste. Mnogi civili u južnom Libanu drže rakete pod krevetima, a kad zaspite pored jednog projektila može da vas probudi neki drugi."
Izrael ima pravo da se brani, to je pravo koje niko ne može da mu oduzme. Ali, zar to znači da sme da napadne susednu državu? Zar onda isto pravo nema i Liban? (U Izraelu govore da oni zapravo ne napadaju državu Liban, već samo teroriste iz Hezbolaha.) Ili, zar to isto pravo da se brane nemaju i Palestinci? I da li Izrael, pod maskom odbrane, sme da krši Ženevske konvencije i "običaje i pravila rata", kako to kažu u Haškom tribunalu? Zaista se ovde radi o pravu. O pravu jačeg.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 20/07/2006]
