Izvor: RTS, 31.Avg.2012, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravno nevidljivi sugrađani
Svi oni koji nisu upisani u matične knjige rođenih jesu pravno nevidljiva lica. Bez dokumenata je najviše Roma koji žive u nelegalnim naseljima. Zbog života na marginama društva, ti ljudi već generacijama ne znaju ni osnovne podatke o rođenju.
Ukoliko bude usvojen Predlog dopuna Zakona o vanparničnom postupku, pravno nevidljivi mogli bi lakše da se upišu u matične knjige rođenih i tako dobiju lična dokumenta.
Pravno nevidljiva lica su svi oni koji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << upisani u matične knjige rođenih. Tako, pravno ne postoje, jer nemaju lična dokumenta, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, politički izbor niti na zaposlenje.
Bez dokumenata je najviše Roma, koji žive u nelegalnim naseljima. Zbog života na marginama društva ti ljudi već generacijama ne znaju ni osnovne podatke o rođenju.
"Ono što oni ne mogu jeste da dokažu činjenicu svog rođenja i da ispune zahteve koje pred njih stavlja zakon o matičnim knjigama u pogledu vrste i količine dokaza koji su neophodni", kaže Ivana Stanković iz NVO "Praksis".
Nevladine organizacije ukazuju da je rešenje u promeni zakona. Komina Sejdo iz Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica kaže da je to jednostavno rešenje za državu u tranziciji da treba direktno da se bave tim problemom da od socijalno ugroženih kategorija stanovništva napravi poreske obveznike države Srbije.
Prema njegovim rečima, to je jedino pravo rešenje.
U Srbiji će prvi put, ukoliko budu usvojene izmene Zakona o vanparničnom postupku, sud utvrđivati i činjenicu da neko postoji.
Svaki dan bez ovog zakona je nastavak agonije za veliki broj ljudi koji ne mogu da se zaposle, ne mogu da se venčaju, ne mogu da dobiju pasoš, ne mogu da glasaju, dakle,što pre to bolje", rekao je Saša Janković, zaštitnik građana.
Prema poslednjem izveštaju UNHCR-a u Srbiji ima između šest i sedam hiljada neupisanih u matične knjige rođenih.
"Verujemo da ako svi budemo radili zajedno - otišli u romska naselja, bavili se pitanjem dokumenata, Srbija bi mogla da reši taj problem u roku od dve godine. Tako bi postala prva balkanska država koja bi rešila taj problem sa dokumentima", kaže Eduardo Arboleda, šef Kancelarije UNHCR u Srbiji.
Za sudski postupak utvrđivnanja identiteta neće se plaćati taksa. Sud će sve dokaze i izjave svedoka proveravati na terenu u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, da ne bi bilo zloupotreba.
