Izvor: Blic, 15.Mar.2011, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravim porodičnu destileriju

BEOGRAD - Omiljenog kavgadžiju domaćeg glumišta Nenada Jezdića televizijska publika najviše pamti po ulozi Bode Tajsona iz serije “Porodično blago”, a sada i kao Blaška iz “Bele lađe”. Kako kaže, jedan deo njegove ličnosti je zaista pomalo prek i brzoplet. Veoma je samokritičan, a priznaje da jedino “ne ropće” na kritike koje mu uputi voljena supruga.

Trenutno je aktuelna predstava "Život u tesnim cipelama” u „Zvezdara teatru", u kojoj imate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapaženu ulogu.

- Igram predsednika štrajkačkog odbora, čoveka koji inicira celu priču, ali iz razloga njegove mentalne i psihofizičke temperature, taj štrajk poprima taj jedan paradoksalni i bizarni oblik koji se zove rialiti šou. Mislim da je ova predstava jako bitan kulturološki incident. Priča je delikatna, slojevita i stavljena u jedan vrlo bizarni kontekst.

Jeste li vi dobijali ponude za učešće u nekom rialiti programu?

- Jednom prilikom, kada je postavljen upit u javnosti sa temom koga biste voleli da vidite u rialitiju, pa su između ostalih ljudi želeli da vide i mene. Mislim da to nije život, to je lažan život. Svi smo mi skloni samoumanjivanju i svi na jedan poseban način čuvamo svoje stvarno lice i slabosti i ističemo ono što je dobro. Nisam dobijao ponude i želim da verujem da ih ni po koju cenu ne bih prihvatio.

Da li je vaš život u tesnim cipelama?

- Mogu reći u tesnim okvirima. Pravim vrlo jasnu razliku od onoga što je glumački zadatak i onoga što je moj stvarni, čovečji zadatak i obaveza. Ovo je samo posao. Po svojoj slabosti sam zaista srećan i ponosan što smo ovom predstavom obeležili jednu pozorišnu svetkovinu, jer je scena na kojoj se predstava igra ponela ime velikog srpskog glumca Danila - Bate Stojkovića. Gotovo sam siguran, da je ovaj komad nastao pre 20-25 godina, da bi ovu ulogu koju ja sada igram u predstavi igrao Bata.

Da li je Bata Stojković vaš glumački uzor?

- Ne bih nikoga da izdvajam. Moj uzor je sve što je dobro, plemenito, istinski tačno u pozorištu. Ne bih da izdvajam nikog.

Televizijska publika vas pamti po ulozi Bode Tajsona. Zašto vas često drugi vide u ulogama prekih i brzopletih momaka?

- Možda zato što negde stvarno jesam takav i nosim tu prirodu. Glumci su u stanju da metabolišu i kroz svoj organizam propuštaju razne ljudske sudbine i pojavnosti, tako da to svakako jeste jedna od pojavnosti moje ličnosti, ali naravno nije jedina. Spreman sam i za druge stvari za drugačije uloge i mislim da sam na neki način svojom igrom to i posvedočio. Što se tiče pozorišta, ja sam tek nameran da pravim velike uloge, mada to može da zvuči pretenciozno.

Kako postižete porodične i glumačke obaveze i one u vezi sa vašim hobijem, pravljenjem rakije?

- Postoji neka hijerarhija. Supruga mnogo više vremena provodi u kući sa porodicom i decom. Ne izbegavam da im pružim svu ljubav koju osećam. Mislim da čovek u životu mora da zna da radi različite stvari i mora da zna da nauči da se nosi u različitim poslovima. Tako i ja. Već je deveta godina kako imam voćnjak i trenutno sam ušao u jednu veliku investiciju. Gradim malu, porodičnu destileriju. Uspevam to zahvaljujući jednoj banci čiji sam promoter i zaštitno lice. Dok glumu istinski volim i trudim se da budem što bolji u tome.

Vaše matično pozorište je „Atelje 212", u kome trenutno ne igrate?

- Bez želje da ikoga uvredim, mislim da „Atelje" sada vozi svoju barku i priča svoju priču na jednom potpuno drugačijem kursu od onoga što je moj estetski i glumački kurs. Sebe ne vidim niti me drugi ljudi vide na tom repertoaru. Ne bih voleo nikako da napustim to pozorište, jedino ako u tom pozorištu neko mene napusti, pa budem morao da odem. Daću sve od sebe da ostanem na toj lađi jer mi je lepo, još od 1992. godine od kada sam prvi put igrao tamo.

Pozorište, film ili serija?

- Sve je to glumački zadatak i posao. Trudim se da ne pravim razliku, zato što je sve to delikatno, važno i veliko na svoj način. Priznajem, pozorište je ipak posebna hemija i inspiracija, posebno uživanje. Pozorište me na poseban način hrani, goji i tovi moju sujetu. Taj kontakt, ta interakcija sa publikom, ta sposobnost da u onim zadivljujućim i strašnim pozorišnim trenucima vladaš publikom, to je nešto što je posebno.

Žena najveći kritičar

- Mislim da bi ispravno bilo reći da bi trebalo ja da budem svoj najveći kritičar i ja se trudim da to budem. Ipak, postoji jedna osoba čiju kritiku prihvatam i zbog čije kritike ne ropćem, a to je moja supruga. Ona me preslišava tekst i ona vodi računa o svemu, kontroliše šta je to sa čime izlazim pred publiku.

Povezane vesti: Duško Kovačević: Profiteri vladaju našim životima Slavko Štimac: Sebe gledam samo u dečjim ulogama Najpoznatije uloge koje su glumci odbili Seka Sablić: Sada je dobro, pre su streljali Sahrana Radeta Markovića 15. septembra u Beogradu

Nastavak na Blic...