Izvor: Blic, 25.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravilna ishrana za duži život
Kada bismo iz hrane izbacili, ili kontrolisali unos šećera, brašna, soli i masti neuporodivo bismo duže i kvalitetnije živeli, manje bismo obolevali od srčanih i malignih bolesti i čestih infekcija. Čak oko 60 odsto ljudi u Srbiji umire od srčanih bolesti, a oko 20 odsto od malignih bolesti.
- Nastanak i razvoj ovih bolesti može se sprečiti promenom loših navika u ishrani i metaboličke neravnoteže u organizmu koji je preduslov za bolesti - objašnjava dr Branka Mirković.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Samom promenom u ishrani možemo da produžimo život za 10 do 15 godina, pa i više, i o tome ne treba razmišljati u starosti ili kada se bolest pojavi, već sada i odmah - dodaje ona.
Često dobijamo suprotne informacije šta je zdrava i adekvatna ishrana. U poplavi različitih teorija veoma je teško snaći se i izabrati ono što je ispravno za nas.
- Znamo da postoje „četiri bele smrti - so, šećer, brašno, masnoća" i to i jeste osnovno pravilo - objašnjava dr Mirković.
Oprez sa sledećom namirnicama
1Sva gazirana pića, industrijski sokovi, čokolade, poslastice, voćni kupovi, sirupi, džemovi, marmelade, slatko, slatki sirupi, čak i namirnice na kojima piše da su „bez šećera", sladoledi, pa i kečap, sadrže šećere, kao i alkoholna pića, a posebno kokteli. Voće se može uzimati u neograničenim količinama jer je savršen izvor vitamina, minerala i dijetalnih vlakana i to je tačno, ali ako ga jedemo previše, unosimo veliku količinu šećera. Zato ako nemate problem sa gojaznošću, jedite od 400 do 600 grama voća.
2Najveća greška u našoj ishrani jeste prekomerni unos ugljenih hidrata, jer to direktno utiče na naše zdravlje. Namirnice koje sadrže brašno i šećer ili brašno, so i masnoće su pekarski proizvodi, keks, grickalice, pite, pice, testa, gibanice, burek, pogačice, žu-žu. Ove navike su prouzrokovale da nam danas mladi sve češće obolevaju od takozvanih staračkih bolesti. Doručak ili užina u pekari je jedna od veoma nezdravih, sve više odomaćenih navika.
3Margarin nije bezazlen jer se taloži na zidovima krvnih sudova i predstavlja veliki rizik od arteroskleroze. Sve masnoće životinjskog porekla su isto tako opasne ako se unose u preteranoj količini, ali to nije samo svinjska mast, već masno meso, i piletina može da bude masna, pogotovo je kožica masna, mlečne masnoće su takođe masnoće životinjskog porekla, zato birajte niskomasno mleko, jogurt, sireve, a kada jedete punomasne sireve, kajmak, puter, pavlake, jedite manje količine. Procenat masnoće koji je naznačen na deklaraciji pokazuje koliko taj proizvod sadrži masnoće na 100 grama. Masnoće omega 3 kiseline čuvaju srce, krvne sudove, mozak i ceo organizam.
4Nekontrolisano soljenje ili konzumiranje slanih mesnih prerađevina sigurno znači da direktno utičemo na metabolizam soli u našem organizmu, a i ugrožavamo naše srce i bubrege. Povišen pritisak je prva opomena.
Riba, jeftina i zdrava
Riba bi trebalo da bude glavni izvor životinjskih proteina i masnoća. Zato jedite plavu ribu. Kilogram, haringe, skuše, papalina, sardela je oko 100 dinara. Papalina i sardela se jedu sa kostima. Miris ribe ublažite sokom od limuna, belim lukom i začinskim biljem. Pripremite je u rerni na 200 stepeni oko 20 minuta. Stavite foliju, koju ne zatvarate tokom pečenja, rukom ili papirnim salvetom premažite maslinovo ulje, stavite ribu, pospite maslinovo ulje, začine, beli luk. Dok postavljate sto i kuvate prilog, krompir sečen na kockice, i dodate blitvu pred kraj, imaćete zdrav, brz i jeftin ručak, a foliju samo bacite. Nema mirisa, pranja i opravdanja da ribu ne pripremate.
Ne jedite voće posle 18 časova
-Doručak je najvažniji obrok i zato bi trebalo da doručkujete do 11 sati.
-Idealno vreme za ručak je od 13 do 15 časova. Ručak može da bude i lagani obrok jer ručkom nazivamo obrok u to vreme, a ne kompletni obrok koji realno možemo da konzumiramo u kući ili restoranu. Idealno je osim doručka pojesti jedan lagani obrok i jedan kuvani u toku dana, možda predveče, na miru.
-Užinajte oko 17 časova i to voće ili poslasticu ako nemate problema sa telesnom težinom.
-Nemojte jesti posle 20 časova ukoliko imate uobičajen ritam prepodnevnog rada, u ostalim slučajevima tri do četiri sada pred spavanje.
- Povrće možete jesti tokom celog dana, ali voće do 18 časova jer pankreas luči insulin svaki put kada jedemo. Insulin „gura" hranu u krv ćelije, a svaki višak hrane taloži kao rezervu masti. Između glavnih obroka izbegavajte grickalice, gazirane i obične sokove.
.jpg)
