Izvor: Politika, 09.Mar.2014, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravili antenu, otkrili poreklo univerzuma
Do sada najbolje objašnjenje kosmičkog porekla, Velikog praska, slavi rođendan od pola veka, a šest pitanja o tom fenomenu i dalje su tajna
Inženjeri iz Nju Džersija (Bell Labs) 1964. godine pokušavali su da naprave što savršeniju antenu, ali sve se završilo tako što su otkrili poreklo univerzuma! Nakon što su isključili gradsku buku, nuklearne bombe i zvuke ptičjeg izmeta, Arno Penzijas i Robert Vilson tvrdili su da je čudno šištanje radija u njihovim očitavanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi potvrđeni signal kosmičke mikrotalasne pozadine (KMB). Šta zaključiti sem da se ovaj relikvijski sjaj pojavio kao posledica velikog praska i sada prožima svemir.
Otkriće je učvrstilo teoriju velikog praska kao našeg najboljeg objašnjenja kosmičkog porekla, a Penzijas i Vilson krenuli su u trku za Nobelovom nagradom. Sada, pedeset godina kasnije, KMB pomaže u otkrivanju starosti kosmosa, njegovog oblika i sadržine, i podrobnosti razvoja. Dakako i ovo novo otkriće iznedrilo je nova uznemiravajuća pitanja. Stvorila se lista sa šest najvećih uočenih misterija nastalih proučavanjem velikog praska.
Prvo je pitanje zašto je rani univerzum bio tako ujednačen. Najpre, mape KMB-a izgledale su toliko dobro da bi bile istinite. Posle velikog praska, materija je trebalo da se razleti a da delići potom formiraju nasumične grupacije. Međutim, kosmička mikrotalasna pozadina je pokazala da je univerzum neverovatno jednoličan, kao da su daleko zabačeni delovi u neku ruku ostali u kontaktu u toku rane ekspanzije kosmosa.
Fizičari su 1980. pomislili da je kosmos nedugo nakon velikog praska prošao kroz period kada je geometrijski rastao. Ta teorija naziva se inflacija. Najnovije mape kosmičke mikrotalasne pozadine potvrdile su stanovita predviđanja u vezi sa ovim modelom, ali ne sva.
Drugo pitanje glasi: da li je postojalo nešto pre Velikog praska? Inflacija je izbrisala sve dokaze o tome šta se u svemiru zbivalo pre nagle ekspanzije, tako da odgovor na ovo pitanje svakako nećemo dobiti posmatranjem neba. Naprotiv, početak vasione pratila je tako vrela i gusta materija da bi jednačine kojima opisujemo njenu ekspanziju i razvoj brzo pale u vodu. Ali, ništa nije sprečilo ljude da koriste KMB u spekulaciji o „skakanju” univerzuma koji kruže kroz beskonačne praskove i razbijaju se, ili o „multiverzumima” koji su nastali od jedinstvenog prvobitnog svemira.
Da li je život počeo u sjaju velikog praska? – sledeće je pitanje.
Svetlost kosmičke mikrotalasne pozadine potiče od supervrelog gasa, ili plazme, koji je ispunjavao rani kosmos. Ova materija se vremenom hladila pa su se formirale zvezde i galaksije, a današnji svemir je previše hladan i negostoljubiv za život kakav poznajemo na planetama koje su daleko od svojih zvezda. Međutim, temperaturna očitavanja kosmičke mikrotalasne pozadine nagoveštavaju da bi „samo” 15 miliona godina nakon velikog praska sjaj bio dovoljno topao da od univerzuma napravi veliku prijatnu oazu za život. Ta epoha trajala bi nekoliko miliona godina, što je dovoljno da se pojave mikrobi, ali ne i neki „novi” ljudi!
Tu je i četvrto pitanje – šta su tamna materija i tamna energija, jer KMB nam je već predočio da ta nevidljiva crna materija čini približno 80 procenata ukupne vasionske materije. Astronomi već znaju da su 1964. neki delovi univerzuma imali više materije nego što možemo da vidimo. No još nemamo saznanje o sastavu ove misteriozne tvari, niti da li će se ikada očitati na detektorima. Takođe, istraživanja supernove otkrila su 1998. godine da se svemir nije samo širio nakon velikog praska, već i da se ubrzano odvajao. To se pripisuje čudnoj sili nazvanoj tamna energija, a KMB pokazuje da se od te energije sastoji 68 odsto univerzuma. I tamna energija ostaje među najmisterioznijim silama u fizici.
I kakva je konačna sudbina univerzuma, takođe je pitanje. Proučavanja KMB mogla bi da pomognu u otkrivanju prošlosti tamne energije. Konačno, saznali bismo šta se može dogoditi kada se univerzum završi. Ako jačina tamne energije kontinuirano raste, univerzum bi mogao da se raspadne u jednom trenutku. Ako se povećava a zatim ponovo smanjuje, neke od struktura mogle bi ponovo da se izdignu iz umirućeg svemira. A ukoliko se tamna energija „čvrsto” održi onako kako je danas „vidimo”, kosmos će se zauvek širiti a biće mračan i hladan. A poslednje je pitanje da li će Veliki prasak postati nedokaziva teorija ako ne bude moguće pronaći bilo kakav njegov trag. I da li će se kosmologija pretvoriti u religiju! Ali, trenutno o tome ne moramo da brinemo.
Br. J.
objavljeno: 09.03.2014.
.jpg)
