Izvor: BKTV News, 06.Feb.2013, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi ljudi, na prava mesta!
Dokle god je u Srbiji politika najbolji biznis – teško da će se krenuti napred. I najmanje politički obrazovanom čoveku je jasno koje su to stvari koje moramo tameljno da menjamo, želimo da menjamo sebe, a bez toga ne možemo ni da menjamo Srbiju!
Dokle god ne shvatimo da je nemoguće bitno menjati stvari u ekonomiji ako se ne shvati poruka iskusnog i izvrsnog poznavaoca ekonomije prof. dr Danijela Cvjetičanina – “da ništa što je nacionalno vredno ne sme da ostane u rukama “domorodaca” >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << – naša privreda će da “juri sopstveni rep”!
Dokle god se policija i tužilaštvo podanički odnose prema pojedincima iz vrha vlasti, a ne profesionalno i ustavno obavlja svoj deo dužnosti, teško je obezbediti da temelji ovog društva budu pravna sigurnost, poštovanje zakona i iznad svega ljudska prava i sloboda mišljenja i govora!
Dokle god tabloidi nameći mišljenje javnosti i sugerišu vlastima koga i zbog čega hapsiti, verujući da ako se neko ime meseciam nalazi na njihovim udarnim stranicama, onda je to sledeća “žrtva” – neće se ništa promeniti u stabilnosti zemlje.
Postoji jedno staro i zasad neprevazidjeno pravilo: majstora koji ti je popravljao česmu koja curi, a izazvao poplavu u kuću – ne puštaj ni u dvorište!
I kakve to veze ima sa onim što je dosad rečeno?
Predsednik Tomislav Nikolić, istinski pobednik na izborima, koji su omogućili Srbiji da se menja i ljudi iz njegove doskorašnje stranke, a pre svega, sadašnji predsednik SNS Aleksanadar Vučić, objektivno imaju najveću odgovornost pred gradjanima. Oni su im dali mandat da menjajući sebe, menjajući stanje u Srbiji, menjaju i samu Srbiju.
Svi ostali su pridruženi. I niko ne može da se zakune da bi promena bilo koje ličnosti iz “pridruženih” stranaka u Vladi ili na nekom odgvoornom mestu, ne bi i unutra tih stranaka naišlo na podršku. To ne znači da i u vladajućoj stranci nema “estradnih manira” i vrednosti?!
Nikolić je menjanje Srbije začeo sa Platformom, ma koliko ona izazivala unutrašnji bes kod nekih stranih moćnika i domaćih “vazalnih političara” – dala je smer kojim mora da se rešavaju naši odnosi sa okruženjem, ali i traganje za mestom Srbije u svetskom poretku.
Vučić se prihvatio da se izbori sa kriminalom i korupcijom, ali će se već kod prvih podignutih optiužnica suočiti sa istinom – koliko je moguće dobiti bitku sa ljudima koji su u prošlim vlastima propustili šansu da prikupe relevantne i čvrste dokaze o onom što sada Vučić otkriva?!
Krenulo se pravim putem, ali je djavolski teško da sa istim ljudima u službama za borbu protiv kriminala, ostvari ono što ta služba ili ti ljudi nisu učinili u celom periodu pre toga. Zašto? Pa nije dovoljno da se na ono dečije – “majke mi, neću više” – menja stanje. Jer niko ne sumnja u moral i profesionalnost tih ljudi, ali koliko su tužbi “izfabrikovali” na zahtev političara koje su pale u vodu. Mali tajkuni postali su veliki oligarsi i u evropskim razmerama.
Koliko smo dosad platili odštete onima koje smo masovno hapsili da bi se utvrdilo ko je ubio premijera Djindjića, rušili “tvrdjavu kriminala” u Šilerovoj ne bi li pronašli video zapise ko se sve kupao na tamošnjem bazenu, da bi ostala tajna – a ko je nalogodavac!
Srbija ima bogato iskustvo sa time šta je policija u stanju da učini sa nacijom ako se oseti snagom nad državom I politikom! To je potvrdjeno i sada Cela stvar se zavrtela samo zbog jednog mesta – direktora policije.
I, da se vratim na ono što Cvjetičanin kaže: “Ne verujem da iko može da prepozna put koji je naša vlast izabrala za izlazak iz privredne krize. Ono što svi vide – nastavlja se primena modela prekomerne potrošnje, koja se oslanja na zaduživanje i prodaju domaćih resursa. Naši samozvani „eksperti“ papagajski ponavljaju inače tačnu tvrdnju da rast potrošnje povlači i rast proizvodnje. Međutim, kada u Srbiji raste potrošnja, najčešće se kao posledica javlja rast uvoza, a ne domaće proizvodnje i zaposlenosti! Povećanjem domaće potrošnje, jačamo tuđu privredu i ekonomiju, a stanovništvu Srbije tovare se na leđa samo novi dugovi”.
I što je najstrašnije: pomirili smo se sa najvećom laži koja nam se nameće – da bi tek trebalo da postanemo “zemlja evropskih vrednosti”. A šta smo dosad bili – pleme “mau-mau” iz afričke prašume?
Mirko Stamenković
Tweet
