Izvor: Večernje novosti, 26.Nov.2012, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravi junak "Lepih sela": Samo u rat nikad više

MIKAJLO Šimšić, istinski junak iz tunela Brodar, i filmski lik iz Dragojevićevih "Lepih sela", pre par dana je iz svog Staniševca sišao u Višegrad. Imao je posla. Otvarao je žiro račun u banci, jer se mnogo ljudi javilo da mu pomogne. Naime, on je prošle nedelje, u tri dana, dva puta bio na stranama "Večernjih novosti". Ispričao je kako se sreo sa Vanjom Bulićem, kome je preneo priču o epopeji u tunelu Brodar 1992, a kako je ovaj deo toga preneo u scenario. Rekao je Mikajlo i da ga na premijeru filma "Lepa sela" niko nikad nije zvao. Vratio se on u mislima na poginula četiri druga u tunelu i na medicinsku ekipu pobijenu pred Brodarom. Na ljude koji su stradali krenuvši da im pruže medicinsku pomoć. A posle rata i posle filma, Mikajlo je postao sirotinja.Tunel i smrt drugova je preživeo 1992, a ovu 2012. preživeće uz tuđu pomoć. On je bez posla, plate, sa majkom i njenom penzijom od 159 maraka. Stid je Šimšića "svog slučaja". Opet, milo mu je jer ima dobrih ljudi da se nađu u nevolji.I on bi pomagao drugima, da ima... Jedino nikad više u rat ne bi išao - tako kaže. - Bolje su prošli dezerteri koji su pobegli, oni su četiri godine mirno živeli i zarađivali, a mi smo se četiri godine borili na linijama i sada smo zaboravljeni, ranjeni, bolesni - žali se Mikajlo i dalje priča - Da je bilo sve kako je trebalo i kako su nam obećavali, ja bih se posle rata zaposlio i vodio normalan život kakav sam očekivao, kao i svaki mladi čovek. Imao bih porodicu, decu i ne bih morao da se borim ovako za goli život. Ovako, invalid je ispod 20 odsto i nema pravo na invalidska primanja, a posla nema. - Posle rata sam radio u firmi "Granit", ovde u Višegradu, ali je ona propala. Dve godine sam proveo na Mačkatu, ali sam morao zbog majke da se vratim. Pokušavao sam da se izborim bar za penziju, ali sa 25 gelera u telu nisam invalid preko 20 odsto - kaže Mikajlo. Kada mu je bilo teže, 1992. ili 2012? - Najteže mi je bilo u tunelu, kad se ubio Novak Arsić, koji je ne mogavši više da trpi rane odlučio da sebi prekrati muke. Dao mi je prsten i lančić da dam njegovoj sestri i pucao u sebe - sa tugom priča.ŽIRO RAČUN JAVIO se već veliki broj dobrih i humanih ljudi koji bi želeli da pomognu o junaku. On je juče kod Nove banke u Višegradu otvorio žiro računa na broj 555-010-81274337-82. - Hvala svim ljudima koji su mi se javili, dali mi podršku i ponudili svoju pomoć. Meni to mnogo znači, posebno sad kad ide zima - kaže Mikajlo.Lako mu je bilo, kako pripoveda, da se ponovo vrati na borbenu liniju 1992. pošto se posle probijanja iz tunela od zadobijenih rana lečio u bolnici. - I majka i otac, koji je tada bio živ, govorili su mi da se ne vraćam na ratište, da se ženim, a ja nisam hteo ni da čujem. Mislio sam "ko će braniti državu". Trebalo se izboriti da dođe lepši život - kazuje Mikajlo. Ali predugo ga čeka. Makar je živ. Ne beži ni od kakvog posla, po selu ide da cepa drva, kopa, sve radi. Kad ima šta... ZIDAO OD PAPIRAMIKAJLO priča da je pre desetak godina, kad se moglo,krenuo kuću da napravi u naselju Vučine. Išao je u Srbiju, sakupljao nadnice i skoro sve što je zaradio otišlo je na dozvole, poreze, potvrde... Ipak, bilo je nešto i za ciglu i cement i ne treba još mnogo. Kuća je za majku i njega. Oni nisu prohtevni.

Nastavak na Večernje novosti...