Izvor: Blic, 27.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi investitori čekaju bolje političke prilike
Politička nestabilnost i neizvesnost i utisak da je Srbija u stalnom izbornom procesu definitivno odbijaju strane investitore i moguće ozbiljne učesnike u privatizaciji. Uvid u podatke Agencije za privatizaciju pokazuje da je prodaja preostalih društvenih preduzeća gotovo stala. U protekla tri meseca na svaku aukciju je iznošeno u proseku 25 preduzeća, a prodavano tek četiri do pet.
To što se sem Grka za kupovinu prestižnog hotelskog kompleksa „Geneks" u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije prijavio ni jedan svetski hotelski lanac, iznenađenje je, kažu stručnjaci, samo za neupućene. I za ovih sedam proteklih godina tranzicije, kada su političke prilike u Srbiji bile neuporedivo stabilnije, nije direktno stigao nijedan svetski hotelski lanac, a u kupovini nekretnina, uključujući i hotele, od stranaca su bili upravo samo Grci i Izraelci. Istina, tu je i ruski „Metropol", sa prošlogodišnjom kupovinom turističkog preduzeća „Putnik".
Najveći akteri u kupovini hotela širom Srbije su i u proteklih šest godina bili domaći investitori, istina relativno manjeg opsega jer je i struktura tih hotela bila takva. Sada su na crtu izašla dva najveća biznismena koje Srbija trenutno ima - Miroslav Mišković i Filip Cepter - jer je i ponuda do sada najveća. „Geneksovi" hoteli u Beogradu obuhvataju ubedljivo najprestižniji hotel poznat kao „Interkontinental", a sada sa kratkoročno promenjenim imenom u „Kontinental", kome su u neposrednom susedstvu dve kule „Geneks apartmana". „Kontinental" ima 31.453 kvadrata, „Geneks apratmani" - jedna kuća 31.877 kvadrata, druga 9.892 kvadrata i teniska sala 5.529 kvadrata.
Mišković i Cepter su najaktivniji kada je reč o ukupnom opsegu nekretnina koje su pazarili kroz dosadašnju privatizaciju srpske društvene svojine. Budući da su domaći biznismeni, i veliki i mali, uglavnom locirani na kupovine preduzeća u funkciji njihovih nekretnina i trgovine pri ovako niskom interesovanju inostranog kapitala, jasno je zašto je zbog čekanja boljih političkih prilika odložena prodaja „Laste" i „Zastave". Domaći kapital uzmiče od ulaganja u industriju, a stranog i ono što je malo bilo, sada je presušilo. Iz istog razloga je propao tender za „Mostogradnju", rakovički basen, trsteničku „Prvu petoletku", i zato se ni ne pokušava priprema iznošenja na tender kraljevačkog „Magnohroma." Ta preduzeća mogu da podignu samo velike inostrane kompanije iz branše, a one, dok su ovakve političke prilike u našoj zemlji, neće doći.
Uostalom, kad se malo dublje pročešlja po tom spisku preduzeća koja su dobila za vlasnike inostrane kompanije, pokazuje se da su te firme kupovane uglavnom zbog njihove pozicije na tržištu. Kroz kupovinu preduzeća, velike multinacionalne kompanije su išle faktički na zaposedanje tržišta: primeri duvanske, cementne industrije, „Telenorova" kupovina „Mobija"... Kad su na red stigli industrijski kompleksi, tu je nastala teška oseka. Taj sektor zahteva velika i dugoročna ulaganja, a naš politički rizik je vrlo visok, pa ćemo na dugoročni kapital sačekati ko zna još koliko dugo. U međuvremenu, u susednoj Rumuniji „Mercdes" gradi fabriku automobila. Za našom „Zastavom" se nije ni pomerio.
Prof. dr Miodrag Zec u uzjavi „Blicu" daje ovakav sažetak učinka naše tranzicije:
- Celokupan proces privatizacije u Srbiji je obeležen političkom nestabilnošću i nedostatkom globalne strateške vizije - mesta Srbije u Evropi u svetu. Tek kada budemo imali tu stratešku viziju šta hoćemo i šta možemo, onda ćemo dobiti i strateške investitore. Pa, Rumunija je napravila bum sa grinfild investicijama, i to upravo u industriji, tek pošto je ušla u Evropsku uniju. Problem Srbije danas je što vremena za čekanje nema, a ima političko tržište koje ne može da iznedri kvalitet.
U takvoj situaciji, navodi prof. dr Miroslav Prokopijević, nije čudo što se velike privatizacije odvijaju u Srbiji danas isključivo na polju nekretnina i da u njoj učestvuje manje-više ista domaća ekipa. I oni kupuju sa očekivanjem da će jednog dana ovde stići veliki inostrani igrači, pa da će od pretprodaje moći dobro da zarade.
Uostalom, za kupovinu i ove „Geneksove" imovine u Beogradu i Mišković i Cepter su se prijavili sa prethodno sklopljenim ugovorima sa inostranim hotelijerskim lancima.
Erste grupa: Ekonomija traži stabilnost
Srbija bi u ovoj godini mogla da privuče oko tri milijarde dolara stranih investicija ukoliko politička situacija u zemlji bude stabilna, ocenili su juče stručnjaci Erste grupe. Član istraživačkog tima Alen Kovač izjavio je na konferenciji za novinare da politički aspekt i dalje utiče na ekonomiju i da će ishod izbora odrediti makroekonomske perspektive Srbije. Prema njegovim rečima, u zavisnosti od tih političkih faktora Srbija bi ove godine mogla da ostvari rast BDP-a od 6,3 odsto i inflaciju na nivou projektovane. Kovač je naveo da je ekonomija Srbije na uzlazom putu, ali su neophodne dalje reforme za unapređenje institucionalnog okvira i privlačenje stranih direktnih investicija. Kako je ocenjeno, u ovom trenutku ne očekuje se značajna posvećenost reformama, jer tehnička vlada neće otvarati bilo kakva pitanja, proces privatizacije će zastati i u takvim trenucima fiskalna politika treba da bude na oprezu da se ne bi pogoršao spoljni bilans i da bi se investitorima poslao pozitivan signal.
Cepter i Mišković ukrštaju koplja
Logično je, kažu upućeni, da upravo Mišković, Cepter i grčka „Lamsa" ukrste koplja i oko hit lokacije na Novom Beogradu. Ta lokacija je postala izuzetno gusta - u središtu se nalazi upravna zgrada „Delte", odmah do nje gradilište novog hotela „Interkontinental", koji zidaju sa već obezbeđenom svetskom licencom i ako bi u ponedeljak pobedu odneo Miroslav Mišković, prostor bi taman bio zaokružen, a istovremeno i „Kontinentalu" bi vratio stari naziv „Interkontinental". Grčka „Lamsa" je većinski vlasnik „Hajata", a pobeda Ceptera, koji u ovoj transakciji nastupa sa Miodragom Kostićem, takođe ne bi bila iznenađenje. Cepterov beogradski ofis je, naime, u „Biznis apartmanima", a i Kostićev nije mnogo dalje - s druge strane ulice, u zgradi „Hipo plaze". Tolika gužva na ovom relativno malom prostoru možda će u ponedeljak, kada aukcijski čekić bude kucao za „Geneksove" hotele, doneti i skok cene jednak onom kad su prodavane Robne kuće Beograd i kada je učestvovalo 10 kandidata.
