Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravi ili lažni Peter Egner

Saznajemo da je u Istorijskom arhivu Beograda pronađeno ime Petra Egnera, rođenog 1922. Da li je to osoba protiv koje Ministarstvo pravde SAD pokreće postupak, ili je današnji Egner iskoristio ime pravog Egnera

Zbog Petera Egnera, protiv koga je Američko ministarstvo pravde upravo pokrenulo proces oduzimanja državljanstva SAD, jer je osumnjičen za učešće u likvidaciji više od 17.000 ljudi u Srbiji okupiranoj tokom Drugog svetskog rata, po svemu sudeći, domaći arhivi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će imati pune ruke posla.

Pogotovo zato što je portparol Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, Bruno Vekarić, u sredu izjavio da će protiv Egnera biti raspisana poternica i da će Srbija tražiti njegovo izručenje, ukoliko krivični postupak ne bude pokrenut u SAD.

Iz šturih informacija je teško izvesti pouzdane zaključke o tom osumnjičenom nacisti.

Izvanredni poznavaoci okupacionog sistema Trećeg rajha u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, Branislav Božović, ekspert za istorijat obaveštajnih službi, autor niza knjiga, među njima i monografije o stradanju beogradskih Jevreja, kao i dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, pouzdani istraživač genocida i holokausta, autor knjige o logoru Staro sajmište, u izjavama za ,,Politiku” kažu da im ime Petera Egnera ne znači ništa, jer ga nisu pronašli tokom višegodišnjih istraživanja izvorne arhivske građe.

Pri tome Koljanin iznosi pretpostavku da je reč o folksdojčeru, pripadniku nemačke nacionalne zajednice koji je tokom rata postao nosilac nekog nižeg čina u okupacionim strukturama u Srbiji. Pozdravljajući istragu Ministarstva pravde SAD, Koljanin podseća i na činjenicu da je tokom Drugog svetskog rata, upravo zahvaljujući angažovanju folksdojčera, Banat brzo bio počišćen od Jevreja.

Branislav Božović kaže da u vrlo pouzdanim arhivskim izvorima, u kojima su izneta imena pripadnika nacističkih policijskih i obaveštajnih struktura u Beogradu tokom rata, nije naišao na ime Petera Egnera. Zbog toga on izražava sumnju u pravi identitet bivšeg gestapovca koji je učestvovao u masovnim zločinima u Beogradu. Ako se ne pronađe prava osoba pod imenom Egnera, postoji verovatnoća da je neko promenio identitet zbog opstanka u SAD. Božović kostatuje da se iza Egnerovog imena može skrivati neki stvarni počinilac zločina, folksdojčer, pripadnik Gestapoa, odnosno Ajnzackomando jedinica.

Fric Štrake, na primer, podoficir SS-a, folksdojčer rodom iz Bačke Palanke, radio je u gestapovskom Referatu IV D (Jevreji i masoni) u Beogradu, kako je to u svojim istraživanjima utvrdio Branislav Božović.

Odeljenje IV Gestapoa, pod komandom SS majora Karla Hincea, imalo je pet referata, koji nisu delovali samo obaveštajno već su vodili i masovne operativne akcije: Referat IV A protiv komunista i marksista, narodnooslobodilačkog pokreta i KPJ; Referat IV B protiv partizanskog pokreta i pokreta Draže Mihailovića; Referat IV C je organizovao potere, hapšeničku administraciju, upravljao zatvorima, logorima, transportima zarobljenika, izrađivao je spiskove za odmazde i vodio centralnu kartoteku; Referat IV D je organizovao hapšenja i likvidacije Jevreja i vodio akcije protiv masona; Referat IV E je suzbijao špijunažu, sabotaže, cenzurisao je poštu, kontrolisao strance i slično.

Saznajemo da je u Istorijskom arhivu Beograda, u Glavnoj knjizi građana prestonice koja je vođena od početka 1920-ih do 1953, pronađeno ime izvesnog Petra Egnera, rođenog 1922. godine. Postavlja se pitanje da li je to osoba protiv koje Ministarstvo pravde SAD pokreće postupak za oduzimanje državljanstva, ili je današnji Egner u jednom trenutku iskoristio ime onog pravog Egnera?

Koristeći se uslugom telefonskog broja 988 dobili smo obaveštenje da u Beogradu prezime Egner danas ne postoji, što dodatno osnažuje mogućnost da se upravo ovim imenom, zbog skrivanja pravog identiteta, poslužila osoba za koju Ministarstvo pravde SAD tvrdi da je učestvovala u masovnim zločinima u okupiranoj Srbiji.

Odmah po uspostavljanju okupacionog režima izvršena je registracija Jevreja, u slučaju Beograda na Tašmajdanu, odakle su mnogi određeni za rad na raščišćavanju ruševina u bombardovanom gradu. S prvim ograničenjima kretanja i žutim trakama, Jevreji su se suočili već u maju, tokom leta je počelo konfiskovanje njihove imovine, a posle zatvaranja u logore, Jevreji su nemilosrdno likvidirani. Naređenja su stizala iz Berlina, a tako radikalni postupak totalnog istrebljenja Jevreja, kakav je domonstriran u Srbiji, nije bio primenjen ni u jednoj od okupiranih zemalja.

Masovno fizičko uništavanje Jevreja započeto je u Banatu, gde su ih folksdojčeri sve pohapsili i poslali u logore, pa i u onaj na Starom sajmištu. Neke procene govore da je u močvarnim predelima između Pančeva i Jabuke, na obalama Dunava i u Deliblatskoj peščari, bilo pobijeno oko 10.000 Jevreja.

Paralelno sa likvidacijom Jevreja zatečenih u Šabačkom logoru, u vreme zloglasne kaznene ekspedicije u Mačvi u jesen 1941. godine, masovna streljanja su počela i u Beogradu. Tako je 9. i 11. oktobra 1941. godine u jednoj šumi u blizini Kovina, a drugog dana na strelištu u Jajincima pobijeno oko 2.200 Jevreja.

Pomenute likvidacije i druge mere odmazde i uništavanja Jevreja vršene su na bazi ličnih Hitlerovih naređenja, a radi njihovog što prečeg izvršenja, iz Glavne uprave bezbednosti Rajha (RSHA) kojim je rukovodio Hajdrih, u Beograd je 1942. poslat i specijalni automobil, pokretna dušegupka u kojoj je život izgubilo 6.280 Jevreja. Ovim automobilom logoraši su tobože prevoženi iz logora na Starom sajmištu do drugih odredišta, ali su tamo stizali jedino leševi mučenika, uglavnom Jevrejki i njihove dece, ugušenih gasom.

Sve u svemu, proces pokrenut protiv Petera Egnera vrlo brzo može da pokaže ko je on zaista bio i kakve je sve zločine u Srbiji činio ovaj nacista.

Slobodan Kljakić

-----------------------------------------------------------

Tango na Starom sajmištu

Posle bure koju je u javnosti izazvala najava, pa zatim otkazivanje nastupa bristolskog sastava „Košin", proteklog novembra u kompleksu Staro sajmište, ovaj prostor je nedugo zatim prešao u ruke drugih zakupaca. Od 16. maja na tom mestu nalazi se Art centar „Posejdon-Paviljon Spasić" koji se bavi organizovanjem izložbi, književnih večeri, koncerata i časova plesa.

Hala nekadašnjeg kluba „Posejdon", a sadašnjeg umetničkog centra, smeštena je u zgradi koju je pokolenjima ostavio Nikola Spasić, jedan od najvećih srpskih zadužbinara. Prema rečima nadležnih u Opštini Novi Beograd, ovaj objekat je u toku devedesetih godina neobjašnjivo postao privatno vlasništvo.

Darko Čonkić, direktor Art centra „Posejdon-Paviljon Spasić", kaže da nemaju ništa sa prethodnim zakupcem koji je želeo da na mestu stradanja više od 48.000 Jevreja, Roma i Srba organizuje famozni koncert „Košina".

- Ovaj prostor koji ima površinu od oko 1.300 kvadratnih metara, još 1937. godine projektovan je baš za izlagačke delatnosti. Imamo mogućnost za istovremeno održavanje deset izložbi, i po dva muzičko-scenska dešavanja. Art centar realizuje programe i projekte u saglasnosti sa Programom kulturnog razvoja Republike Srbije, pri čemu vodimo računa o savremenim kretanjima i zbivanjima u okruženju, Evropi i svetu - objasnio je Čonkić i dodao da kuriozitet u Centru predstavljaju dešavanja kao što su koncerti i besplatni kursevi tanga, koje organizuje Tango savez Srbije.

D. V. V.

[objavljeno: 18/07/2008]

Nastavak na Politika...