Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda u komi
Predsednik Okružnog suda u Šapcu Vladimir Bajić opisao je pred novinarima slučaj Vladimira Gutića kao „duboko komatozno stanje”. Zlosrećni čovek, kome je pijani maloletnik ukrao „stojadina” iz dvorišta i obogaljio dvoje ljudi, a sud mu prodao na doboš svu imovinu, jer navodno nije valjano obezbedio opasnu stvar (ostavio ključeve u bravi), već drugog dana štrajka glađu pao je u nesvest i dospeo u bolnicu, pa su se njegov pravni i medicinski položaj opasno približili.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
I dok sudije, pa i pojedini eksperti za obligaciono pravo brane odluke kolega, javnost je bezrezervno na Gutićevoj strani. Tekstovi o tragičnom položaju njegove porodice – sud je čak prodao i novu kuću koju je posle presude i razvoda sazidala bivša supruga – bili su najčitaniji u inernet izdanju našeg lista, sa preko 8.000 komentara. Razum ljudi širom planete ne može da pojmi nešto što zaista nema utemeljenje. Recimo: komparaciju automobila sa ostavljenom, nabijenom puškom...
Čuveni pisac Paulo Koeljo, u svom nevelikom romanu „Vernika je odlučila da umre”, na jednom mestu kaže: „...Izgubila je naivnu predstavu o Pravdi, i uvidela da zakoni nisu stvoreni da bi rešavali probleme, već da bi beskonačno odugovlačili sporove”. Sudeći po komentarima „Politikinih” čitalaca, sličnu predstavu imaju i naši građani. Zato, ako bismo se služili terminologijom s početka ovog teksta, „dijagnozu” bismo mogli da postavimo ovako: „Pravda je u dubokoj komi!”
Vladimiru Gutiću sudije zameraju što se nije pojavljivao na ročištima, za koja je ovlastio pravnog zastupnika. Ne spore da punomoćnik nije iskoristio više uporišta u zakonu da ga oslobodi odgovornosti i kažu da je trebalo da ga prijavi advokatskoj komori. Gutiću je jasno da od toga ne bi bilo ništa, iako ne zna ono što svi u šabačkom pravosuđu znaju: da se prostorije advokatske komore nalaze u trospratanoj zgradi u centru grada, koju je sazidao njegov bivši branilac.
Advokatska komora dobila je donaciju Katalonije da pred sudovima besplatno zastupa siromašne i pravno neuke građane. Od tih para, čujem, kupljene su i prostorije u zgradi advokata – neimara. Gutić i njegova bivša supruga mi ne rekoše da je neko iz komore dolazio ovih dana da ih obiđe i ponudi im pomoć.
Jedan vrsni poznavalac obligacija ističe u pismu našem listu da je sud imao dužnost da pozove tuženog – vlasnika automobila i upozori ga na nesavesno postupanje punomoćnika. Ne preduzimajući radnje koje mu omogućava Zakon o parničnom postupku, odgovornost advokata je očigledna, pa bi Gutić nadoknadu štete (solidarnu) mogao da ostvari i tužbom protiv njega. Znači, u nove parnice...
Seća li se još neko Vitomira Janjića iz pocerskog sela Varna, koji se parničio 20 godina zbog parčeta zemlje, a sudije posle 380 ročišta prednost dale listu istrgnutom iz đačke sveske nad uredno overenim ugovorom? U muci i beznađu, Vitomir je 12. maja 2006. godine ispio esenciju u kabinetu predsednika suda. Znate li kako je prošao: posle izlaska sa VMA dobio je prijavu za narušavanje javnog reda i mira!
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 20/04/2008]
