Izvor: Southeast European Times, 21.Apr.2011, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prava žena i dalje teška bitka u Republici Srpskoj

Entitet bosanskih Srba zvanično propisuje jednakost polova, ali slika u realnosti nije tako svetla.

20/04/2011

Ljiljana Kovačević za Southeast European Times iz Banja Luke – 20.4.2011.

Mada garancije postoje na papiru, nepoštovanje standarda i principa ravnopravnosti polova i dalje je prepreka za žene u Republici Srpskoj, kažu zagovornici.

„Svaka zemlja ima različite oblike diskriminacije polova i Republika Srpska (RS) nije izuzetak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Dužnost je države da preduzima mere za iskorenjavanje postojećih nejednakosti“, kaže Dijana Tepšić iz Centra za jednakost polova za SETimes.

Eksperti navode da su u RS najčešći oblici diskriminacije nad ženama nasilje u porodici, kršenje radnih prava žena i učešća u javnom i političkom upravljanju.

„Situacija je najgora na tržištu rada. Prava žena se više krše kada je u pitanju majčinstvo i često su one prve na koje utiče ekonomska kriza. Žene takođe nisu u istoj poziciji kada je u pitanju potraga za poslom, jer su glavni staratelji u porodici i često su primorane da rade u takozvanoj 'sivoj ekonomiji' i na slabo plaćenim poslovima, pod najgorim uslovima“, rekla je Tepšić.

Prema Ministarstvu rada RS, žene su manjina među zaposlenim građanima.

„To ne znači da manje rade. Upravo suprotno, dnevne aktivnosti žena su naporne, neplaćene i socijalno nepriznate“, kaže Tepšić.

U međuvremenu, mnoge se suočavaju sa mogućnošću uznemiravanja, zlostavljanja i nasilja. Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici Federacije BiH/FBiH nisu predviđena javna finansijska sredstva za pružanje utočišta ženama i deci, žrtvama nasilja [u porodici]. Oni se skoro u potpunosti izdržavaju od donacija međunarodnih organizacija, jednokratnih donacija iz entitetskog budžeta, skoro bez ikakve podrške lokalnih zajednica.

„Takođe postoji problem nedovoljnih smeštajnih kapaciteta za lečenje od zavisnosti od droga, što je čest uzrok nasilja [u RS]“, rekla je Mara Radovanović iz bijeljinske nevladine organizacije Lara.

Položaj žena u urbanim i ruralnim oblastima znatno se razlikuje, uz značajno marginalizovanje žena sa invaliditetom, samohranih majki, izbeglica i Romkinja.

Prema podacima centra RS za jednakost polova, žene čine samo trećinu ukupnog broja penzionera sa redovnom penzijom. Mali broj žena u RS je na rukovodilačkim funkcijama ili je vlasnik imovine, zbog čega im je teško da imaju pristup kreditu i finansijskim podsticajima, dok veliki broj žena u ruralnim oblastima nema penziju ili zdravstveno osiguranje.

Međutim, napredak je vidan u smislu učešća žena u javnom i političkom životu. Trenutno u Skupštini RS postoji 21 odsto žena, dok lokalne skupštine imaju 16 odsto poslanica i 5 odsto gradonačelnica.

U novoj vladi RS je, od 16 ministarstva, pet ministarskih mesta otišlo ženama -- što je značajno poboljšanje u odnosu na samo dva ženska ministra, koliko ih je bilo ranije.

Ženske žrtve nasilja u porodici čine preko 30 odsto ukupnog broja ljudi ubijenih u RS. Otvorene telefonske linije za žrtve u entitetu zabeležile su 17.234 žrtve nasilja u proteklih pet godina, od kojih su 98 odsto bile žene i devojčice.

Nastavak na Southeast European Times...