Izvor: RTS, 10.Okt.2016, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava samostalnih poslanika
Srpski izborni sistem daje šansu pojedincu da se kandiduje i uđe u parlament. Međutim, politički život, tačnije razmirice, dovode do toga da se u parlamentu ipak pojave samostalni poslanici. Kome oni odgovaraju, kako štite interese građana, a naročito birača koji su glasali za listu na kojoj su bili i koja prava su im uskraćena zbog napuštanja poslaničke grupe?
Lista samostalnih poslanika sve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je duža. Dijana Vukomanović, prošlog utorka, istupila je iz stranke i poslaničke grupe SPS-a. Dan kasnije predsedništvo DSS-a odlučilo je da Đorđa Vukadinovića isključi iz svog poslaničkog kluba, ali se poslanici te stranke još nisu izjasnili.
Kako poslanik koji se distanicira od liste na kojoj je izabran zastupa interese građana? Deo odgovora daje Poslovnik. I samostalni poslanici mogu da predlažu zakone, amandmane, postavljaju pitanja vladi i ministarstvima. Ali imaju manje vremena za raspravu u plenumu.
"Oni se dogovaraju ko će biti njihova tri predstavnika u raspravi i svako od njih ima po pet minuta da učestvuje u raspravi. Takođe, ono gde se samostalni poslanici razlikuju od poslaničke grupe jeste članstvo u odborima. Oni ne mogu biti zvanični članovi odbora u smislu da mogu da glasaju, ali mogu da prisustvuju svim sednicama odbora", kaže Jovana Đurbabić iz "Otvorenog parlamenta".
Mimo poslovnika, nepoznanica je više. Iako su poslaničko mesto dobili zahvaljujući mestu na izbornoj listi, nema preciznog odgovora na pitanje šta donosi razlaz od partije koja ih je uvela u Skupštinu. Čije interese brane, kome odgovaraju?
"Oni će imati apsolutnu autonomiju u svom delovanju, vrlo je verovatno da će donositi odluke onako kako oni misle da je najbolje. Veoma je teško pretpostaviti da li će oni slediti politiku svojih bivših stranaka ili će se prema zakonskim rešenjima odnositi od slučaja do slučaja", kaže Bojan Klačar iz Cesida.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da će samostalni poslanici odgovarati građanima i svojoj savesti.
"Status nezavisnog poslanika treba da bude takav da odgovarate i da se ne svrstavate i ne pretrčavate na tuđe liste, što menja odnos snaga. Treba da se naviknemo na to da mandat pripada poslanicima", navodi Stojiljković.
Takvih navika biće dok je postojećeg izbornog sistema, kažu poznavaoci. Predlažu promene.
"Da omogućimo veću personalizaciju, pa da onda građani mogu makar da kazne te ljude koji su eventualno izašli iz stranaka ili prešli u neku drugu stranku, što sada ne mogu, jer niko od građana ponaosob ne zna ko su ti ljudi koji treba da predstavljaju njihov region", kaže Klačar.
Sličan recept primenila je susedna Hrvatska. Uvođenjem tzv. preferencijalnog glasa, osim za listu glasa se i za omiljenog kandidata za poslanika imenom i prezimenom, što mandatu daje kudikamo veću težinu.
