Izvor: Politika, 18.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava invalida samo na papiru
Osim nemogućnosti da uđu u određeni objekat, jer u njemu ne postoji prolaz za kolica, osobe sa invaliditetom često se suočavaju i sa nerazumevanjem okoline
Kada je jedan učenik sa invaliditetom predložio direktoru škole koju pohađa da napravi arhitektonsku rampu za prilaz obrazovnoj ustanovi da bi ona bila dostupnija učenicima sa kolicima, on je to odbio sa argumentacijom da bi u tom slučaju gomila dece invalida upisivala školu, a oni ne znaju šta bi sa njima. Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je slučaj koji, prema rečima Radoša Keravice, predstavnika Evropskog centra za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom, jasno svedoči o tome da osobe sa invaliditetom imaju mnogobrojna prava na papiru, koja u praksi uopšte ne mogu da ostvare, jer im osim arhitektonskih barijera na putu često stoji i nerazumevanje okoline.
Kako se navodi u holističkom izveštaju „Nadgledaj svoja prava – monitoring prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, koji je predstavljen na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Beogradu, oko 72 odsto osoba sa invaliditetom koje su učestvovale u ovom istraživanju nema pristup potrebnim uslugama podrške u oblasti socijalne zaštite, a 41 odsto njih nema mogućnost uticaja na donošenje odluka i izbor usluge koju će dobiti. Diskriminaciju u oblasti zdravstva doživelo 28 odsto osoba sa invaliditetom koje su učestvovale u istraživanju, a 43 odsto njih susrelo se sa nepoštovanjem svoje„različitosti”. Veliki broj žena uopšte ne odlazi kod ginekologa, jer za njih ne postoje specijalno adaptirani stolovi, a osobe koje zbog fizičkog hendikepa ne mogu svojeručno da se potpišu nemaju pristup pravosudnim institucijama, jer im se ne dozvoljava upotreba pečata, odnosno faksimila.
U izveštaju u kome je urađeno 60 intervjua sa osobama sa invaliditetom u Beogradu, Novom Sadu i Velikoj Plani, navodi se da se ove osobe suočavaju sa preprekama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su korišćenje javnog prevoza, ulazak i kretanje kroz privatne i javne zgrade i upotreba kućnih aparata, a stanovanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od gorućih problema i direktno utiče na socijalnu izolovanost ovih osoba. U izveštaju, koji će biti predat Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, takođe se navodi da su pošte i stanice policije i dalje u najvećoj meri nedostupne za osobe za invaliditetom i upozorava se na slab kvalitet površina kolovoza, trotoara i ivičnjaka, kao i na nedostatak taktilnih traka i zvučnih semafora.
Osobe sa invaliditetom koje su učestvovale u ovom istraživanju istakle su da je socijalna pomoć koju dobijaju po osnovu invalidnosti mala, to jest da iznosi koji se izdvajaju za tuđu negu i pomoć nisu dovoljni. Oni su takođe naveli da često nisu u mogućnosti da odu na banjsko lečenje zbog restriktivnih zakonskih odredbi, a ostvarivanje prava na ortopedska pomagala predstavlja veliki problem. Ana Pavlović, članica Saveza slepih Srbije koja je učestvovala u sastavljanju ovog izveštaja, naglasila je da veliki broj osoba sa hendikepom nema pristup pravosudnim ustanovama – bilo zbog nepristupačnosti sudova bilo zbog nedostatka novca za vođenje sudskih postupaka, a osobe sa senzornim oštećenjima imaju dodatni problem sa sudskom administracijom, jer državne ustanove ne priznaju faksimil umesto potpisa.
„Iako je inkluzivno obrazovanje uvedeno u naš školski sistem, a nastavnici imaju obavezu da za svako dete sa invaliditetom prave individualni obrazovni plan, slepi i slabovidi učenici imaju veliki problem da prate nastavu jer je izrada udžbenika na Brajevom pismu veoma skupa, a veliki broj obrazovnih ustanova je i dalje nedostupan deci sa hendikepom jer nema arhitektonskih rampi“, istakla je Ana Pavlović.
K. Đorđević
objavljeno: 18.09.2013.
