Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prangija u Pančevu
Projekat „Banat 22” obuhvata 22 najzanimljivija turistička lokaliteta u Banatu, od Pančeva do Temišvara, kao jedinstvenu ponudu za sve one koji nisu bili u ovom delu sveta, a imali su rašta tu da borave. U navali kamila, palmi, kokosovih oraha, ljudi su zaboravili da je njihovo mnogo lepše i da se tu, nekako, bolje uživa. Zaštitni znak projekta je lik „Lale”, a to je ime po kome su Banaćani poznati još iz vremena carice Marije Terezije. Lale su mirne, šaljive osobe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje nikada ne paniče i nikuda ne žure, živeći život u sopstvenom ritmu – lagano.
Pančevo liči na grad iz 19. veka, sa prelepim građevinama i starim kafanama koje su oduvek bile simbol grada. Mnogih od njih danas nema, neke su pretvorene u moderne ugostiteljske objekte, izgubivši onaj stari šmek koji su imale, ali ovaj grad i dalje ima bezbroj kafića na koje su Pančevci ponosni, a u koje i dalje dolaze mnogi gosti.
U centru grada, blizu zgrade Muzeja, u prelepom parku nalazi se stara prangija koja je svojevremeno obaveštavala trgovce o dolasku trgovačkih brodova u luku. Postoji anegdota da su meštani pre nekoliko godina odlučili da aktiviraju prangiju i pomoću nje obaveste o dolasku nove godine. Napunili su je barutom do vrha i izazvali strahovitu eksploziju od koje su se tresle zgrade i ljudi isprepadali. Naime, nisu znali da treba da se stavi veoma malo baruta. Uz ovo „sitno saznanje”, prangija se koristi i danas.
U centru grada je i Veliki krst u čast Prvog srpskog ustanka, postavljen 1804. godine. Pančevo je grad sa mnogo skulptura, gde god se okrenete naiđete na poneki simbol.
Ono po čemu su još Pančevci poznati jesu registarske tablice na automobilima, kao upozorenje za druge vozače. Pančevci se brane, tvrdeći da tu registraciju imaju i sva okolna sela i da mnogi ljudi nikada nisu vozili u gradu pa je normalno da se ne snalaze. U Pančevu žive 24 nacije među kojima su najbrojniji Srbi, Makedonci, Mađari, Rumuni...
U centru je i crkva sa dva tornja, Uspenska crkva. Jedan od njenih ktitora je Karađorđe Petrović, u znak zahvalnosti što su pančevački Srbi pomagali ustanike. Konstantin Danijel je od 1829. do 1832. godine izradio velelepni ikonostas. Raritet je Bogorodica, naslikana u svetovnom obliku. Nedaleko od nje je Preobraženska crkva u vizantijskom stilu, spomenik od izuzetnog značaja za našu kulturu.
U Pančevo vredi doći u svako doba godine, najlepše je leti kada se može uživati na obalama Tamiša u mnogobrojnim kafićima i restoranima, na plažama gde svako može da pronađe svoj kutak.
Dragica Bajić
[objavljeno: 13.02.2008.]
