Izvor: Blic, 17.Sep.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praksa pomaganja gubitašima
Novi Zakon o sistemu državne pomoći BiH, koji bi evropske standarde trebalo da ugradi u domaću praksu deljenja novca poreskih obveznika, ipak neće stati u kraj višemilionskim subvencijama javnim preduzećima - gubitašima. Ranije je najavljivano kako će zakon zaustaviti nekontrolisana davanja budžetskog novca javnim i privatnim kompanijama, a posebno praksi “gledanja kroz prste” po pitanju poreskih olakšica. Prema sadašnjem tekstu zakona, koji je u nacrtu, tome je prostor ipak ostavljen.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Savet na nivou BiH, koji bi trebalo da odobrava pomoć veću od 400.000 KM u tri godine, moći će se i zaobići. To će važiti za pomoć preduzećima za koje se proceni da su zapala u poteškoće. Izuzetak od pravila su i izvozna preduzeća, sektor uglja i pomoć za kupovinu vozila za teretni saobraćaj.
Da iznosi pomoći javnim preduzećima nisu zanemarljivi, najbolje govori podatak da je Vlada RS, samo za četiri javna preduzeća u dve godine izdvojila skoro 60 miliona KM. Na sve to, mimo jasnih kriterijuma, neretko osvanu odluke kojima Vlada RS dodeljuje novac privatnim preduzećima. Vlada RS je već nekoliko puta ove godine odobrila isplatu novca sa pozicije subvencije medijima bez raspisanog poziva. Ova budžetska stavka „teška" je 1,58 miliona KM.
Vlastima u RS najviše se zamera državna pomoć u vidu otpisa ili reprograma poreskih dugovanja pojedinim preduzećima. Samo u prošloj godini sklopljen je 41 sporazum o reprogramiranju poreskih obaveza u vrednosti od oko 16,7 miliona KM. U RS trenutno ima 246 aktivnih reprograma u iznosu od 250 miliona maraka. Pokušaj uvođenja reda u ovoj oblasti u RS neslavno je prošao. Iako je Vlada još krajem 2009. godine Narodnoj skupštini uputila na usvajanje Zakon o kontroli pomoći preduzećima u RS, koji nalaže i formiranje posebne kontrolne komisije, on nikada nije zaživeo. Iz Brisela je poručeno da se sa entiteskim zakonom sačeka, dok se državna pomoć ne reguliše na nivou BiH.
Damir Mehmedbašić, izvršni direktor Centra za zastupanje građanskih interesa (CPI), ocenjuje da pomoć javnim preduzećima, naročito strateškim, sama po sebi nije problematična, ali da se znaju efekti utroška tog novca. Novi zakon to neće urediti.
- Zakon o sistemu državne pomoći BiH ni izbliza nije definisao kontrolu utroška budžetskog novca. Tako se neće znati da li je preduzeće kojem je dat novac za zapošljavanje zaista zaposlilo ljude, ili je kupilo nove mašine. Postoji i deo zakona koji se tiče tajnosti podataka, gde se navodi da sve što korisnik državne pomoći odredi kao poslovnu tajnu, to ostaje van kontrole - upozorava Mehmedbašić.
Dodaje da bi trebalo odrediti koja preduzeća se mogu spašavati iz budžeta i što je još važnije, do koje mere. Sa tim se slaže i Nataša Zrilić iz sektora za evropske integracije Udruženja ekonomista RS SWOT. Ona kaže da i evropske zemlje imaju grantove za pomoć preduzećima. Međutim, tamo se jasno zna se na šta je utrošen svaki evro.
- Takođe je važno da se ne dešava da država svojim subvencijama favorizuje neko preduzeće i stvara nelojalnu konkurenciju drugima - napominje ona.
Ono što će se pojaviti kao najveći problem jeste činjenica da veći iznosi budžetske pomoći neće biti odobravani u ekonomskim nego političkim raspravama. Savet koji će odlučivati kome će se deliti veći iznos budžetskog novca trebalo bi da ima sedam članova - po dva da imenuju entitetske vlade i Savet ministara, a jednog Vlada Distrikta Brčko. Da bi oduka bila valjana, potrebno je da za nju glasa čak šest članova. To znači da će za bilo koju odluku za pomoć preduzećima u RS, osim glasova njenih predstavnika, biti potrebna još četiri glasa. Upravo zbog ovoga opozicija je već optužila vlast u RS da je pristala na novi prenos nadležnosti. Međutim, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević ostaje pri stavu da RS neće biti oštećena. - Predstavnici RS će moći da blokiraju donošenje bilo kakve odluke. Do sada registrovane subvenicije u BiH, u 98 odsto slučajeva ne bi ni išle na savet za odobravanje državne pomoći, jer ne prelaze limit. To znači da bi entiteti i dalje dodeljivali većinu pomoći, bez potrebe da se obrate savetu - kaže Zirojević.
Podsticaji iz budžeta RS javnim i privatnim preduzećima
Namena budžet 2011. budžet 2010.
Željeznice RS 25 miliona KM 32 miliona KM
Sky Srpska 700.000 KM 380.000 KM
Autoputevi RS 400.000 KM 400.000 KM
Aerodrom Trebinje 362.000 KM 362.000 KM
Subvencije medijima1,58 miliona KM 6,88 miliona KM
Subvencije za izvoz 20 miliona KM 15 miliona KM
