Izvor: Blic, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Požutela razglednica
Biti prvi iza drugog nije loše. Ali, tek treći u našoj ligi, sa više nerešenih nego dobijenih utakmica, komično je. Imati trenera koji više liči na sumo borca nego sportskog radnika, pitanje je ukusa. Imati operativce koji podsećaju na seosku ekskurziju u velegradu, stvar je nivoa.
Imati četiri centarfora a najjaloviju ekipu u 62 godine postojanja i golmana koji svojim kiksevima zabavlja Evropu, malo je zabrinjavajuće. Ako je suditi po terenu koji više liči >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na zapušten pašnjak, situacija ne uliva ohrabrenje. Biti pristalica takvog kluba je preispitivanje gornje granice ličnog mazohizma. Kao rođeni zvezdaš, klinac koji je skupljao „ciglice" za gradnju „Marakane", kao neko ko je rastao uz Rajkove, Šekijeve, Džajine, Pižonove, Piksijeve i uspehe Generacije 91, a kao matoro zakeralo, teško se uzdržavam od zgražavanja nad klupskom stvarnošću. Posebno je neukusna priča o pozivu u društvo G14, preko koga bi Zvezda, je li, mogla da preskoči sve što nije u stanju na terenu. Dok se na taj način kupuje vreme imam potrebu da ispričam priču o staroj razglednici. Nalazi se u kolekciji Aleksandra Mitrovića na Senjaku i vredi više od mnogih trofeja u Zvezdinom muzeju. Razglednica je 30. juna 1958. poslata iz Stokholma na gospodina Slobodana Ćosića, FK Crvena zvezda, Kolarčeva 3, Beograd, Jugoslavija. Na njoj piše:
Nacionalni fudbalski tim Brazila, šampion sveta 1958, šalje svoje pozdrave svim prijateljima u Crvenoj zvezdi, Beograd. Slede potpisi: Vava, Didi, Avelanž, De Sordi, Belini, Garinča, Pele, Gilmar... To požutelo parče istorije, poslato iz Švedske dan pošto je Brazil u finalu demolirao domaćina sa 5:2, govori mnogo više nego sve ono čime nas ovih dana razmazuju „spasioci". Tada, u trinaestoj godini postojanja, Zvezda je značila svetskim prvacima.
A danas - fudbalerima koji nose njen dres, onima što se otimaju o njeno ime planirajući da svoje smešne društvene, privredne i političke položaje legalizuju kao spasioci posrnulog kluba, nesposobnjakovićima da održavaju ruševinu i oranicu u Ljutice Bogdana i navijačima koji ne bi da se odreknu svoje vere - na uvid valja dati ovu razglednicu. Njena poruka obavezuje!
