Izvor: Medijski istraživački centar, 11.Maj.2011, 16:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poziv Srbiji da pristupi konvenciji

Branislav Kapetanović iz Beograda je žrtva kasetnih bombi.Stradao je 2009.godine na aerodromu Dubinje kod Sjenice. Stadale su mu obe ruke do lakata i noge do kolena. U invalidskim kolicima je.
Koliki je broj žrtava u Srbiji od kasetnih bombi pouzdano se ne zna, ali je sasvim izvesno da je 44 lokacija kontaminirano tim ubojitim oružjem.
Branislav se, kao i dobar broj onih koji su zbog kasetnih bombi ostali invalidi zalaže za globalnu zabranu ovog oružja. Ono što ne može da razume, >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << ali ga ne iznenađuje,  je činjenica da njegova zemlja još nije pristupila konvenciji o zabrani ovog oružja.
Branislav je  jedan od učenika Regionalnog sastanka o zabrani kasetnih bombi koji je danas održan u Nišu u organizaciji Slađana Vučkovića ispred Ban Advocates, pod pokroviteljstvom Hendikep Internešnela Belgije (Handicap International Belgium), uz pomoć grada Niša i medijsku podršku Medijskog istraživačkog centra.
Sastanku su prisustvovati predstavnici nevladinih organizacija iz regiona, koje se zalažu za zabranu kasetnih bombi, predstavnici Handicap International Belgium, predstavnici lokalne zajednice, kao i stručnjaci iz oblasti medicine, umetnosti i medija.
'Cilj ovog sastanka je ohrabrivanje Srbije da pristupi konvenciji o zabrani kasetnih bombi, kao i poboljšanje koordinacije lokalnih vlasti, na teritoriji Republike Srbije, i žrtava kasetnih bombi, a u cilju bolje pomoći žrtvama', istakao je Slađan Vučković na otvaranju skupa.
'Iz ovog grada poslaćemo zahtev vlastima u Srbiji da u što skorije vreme pristupe konvenciji koju je potpisalo već 108 zemalja, a 57 država je ratifikovalo Sporazum o zabrani korišćenja kasetne municije'.
Među ovim državama nalazi se i Bosna i Hercegovina.Predstavnik organizacije Handicap International u BiH Alma Alosta je prisustvovala sastnaku u Nišu.
'Borba za zabranu upotrebe raspršujuće municije počela je 2007.godine', istakla je Alma, 'Tada sno krenuli sa kampanjom, da bi godinu dana kasnije u Oslu počelo potpisivanje zemalja za zabranu upotrebe ovog oružja.Tada smo bili jako razočarani kada smo čuli da Srbija nije potpisala ovaj sporazum.Danas smo ovde da podržimu Srbiju na tom putu najveće mešunarodne humanitarne kampanje.Potpisivanje konvencije je jako značajno, pre svega sa aspekta sigurnosti a pritom i sa aspekta zaštite žrtava.U Bosni, koja je bila proizvođač kasetne municije, smo već načinili neke vidljive pomake.Otpočelo je čišćenje lokacija od kasetne municije, uništena su postojeća skladišta, ali uvek može i bolje i više'.
Prva zemlja koja je potpisala konvenciju je Austrija, a zamenik ambasadora ove zemlje u Srbiji Volfang Vagner je ocenio da je zvuči paradoksalno to što je Srbija imala najviše štete od upotrebe kasetnih bombi, ali je jedina zemlja u regionu koja nije potpisala međunarodnu konvenciju o zabrani upotrebe tog oružja.
'Ponosan sam što je moja zemlja među prvim državama to učinila, ali moram priznati da nije bilo lako jer je najviše otpora pružalo Ministarstvo odbrane, ali su civilne organizacije tu odigrale najveću ulogu.Kasetne bombe jesu ubojito oružje sa vojnog stanovišta, ali od njih, ipak, najviše stradaju civili, a praksa je pokazala da to može da se dogodi i posle tridestak godina od njihove upotrebe.Čini mi se da su štetne posledice od kasetnih bombi najvidljivije u zemljama na Balkanu gde kasetna municija još uvek pokriva velike površine predstavljajući i dalje opasnost za civilno stanovništvo', rekao je Vagner.
Branislav Krsmanović koji se, kao žrtva kasetne municije zalaže za zabranu kaže da je Srbija u jednom trenutku bila na dobrom putu, a onda je odustala.'Moje lično mišljenje je da se radi o tome da nemamo para da ovu vrstu oružja zamenimo drugim.I to je problem velikog broja zemalja. Sa druge strane SAD, Kina i Rusija to ne žele jer su veliki proizvođači kasetne municije.Njima nije važno što od kasetnih bombi stradaju najviše civili 97 odsto, a posebno deca.Najgore je to što se od kasetne municije može nastradati i 30 godina posle njene upotrebe što je prošle godine bio slučaj sa devojčicom u Vijatnamu na koji je kasetna municija izbačena pre 30 godina', rekao je Krsmanović.
Regionalni sastanak o zabrani kasetnih bombi se simbolično održava u Nišu i u maju.Prema rečima Slađana Vučkovića Niš je najbombardovaniji grad u Evropi kasetnim bombama. Pre 12 godina u maju na Niš je tokom NATO agresije izbačeno 36 kontejnera u kojima je bilo između 3.600 i 5.400 kasetnih bombi.Crni dan je bio 7.maj kada su dva kontejnera ispražnjena u strogom centru grada i kada je poginulo 15 civila među kojima se nalazila i jedna trudnica.

Nastavak na Medijski istraživački centar...