Izvor: RTS, 29.Avg.2012, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Požar na Tari - tvrd orah
Sva žarišta u Srbiji su pod kontrolom, osim na Tari, gde se požar pokazao kao "tvrđi orah", kaže načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić. Ovih dana izgorelo oko 10.000 hektara šuma, što predstavlja oko jedan odsto šuma u Srbiji.
Sitaucija sa požarima u Srbiji polako se smiruje, sva žarišta su pod kontrolom, osim na Tari. Požar na Tari pokazao se kao mnogo tvrđi orah nego što smo očekivali, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Predrag Marić, gostujući u emisiji "Oko 11".
Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"
Marić objašnjava da će gašenje trajati nekoliko dana, bez obzira što su na terenu i ljudi i dva aviona, jer je površina jako velika.
Da je trenutno situacija pod kontrolom oko Čačka i na Zltiboru, potvrđuje i Srđan Kovačević, inspektor Uprave za šume.
"Problem je kod mesta Zaovine na Tari, jer šume nisu otvorene i nema šumskih puteva, pa se sad radi na izgradnji puteva kojima bi se opasao teren kako bi moglo da se dejstvuje", objašnjava Kovačević.
Ovih dana je izgorelo oko 10.000 hektara šuma, što predstavlja oko jedan odsto šuma koje Srbija ima.
"Inače imamo nedovoljno šuma, a tokom proteklih nekoliko godina izgorelo je 58.000 hektara", kaže dekan Šumarskg fakulteta u Beogradu Milan Medarević i objašnjava da su to uglavnom homogene površine pod borovinom.
Da je to vrlo opasno, potvrđuje i Marić, koji kaže da "na Tari čista borovina gori neshvatljivom brzinom i vrlo je rizično za ljude koji gase te požare, jer mogu da ostanu vrlo brzo okruženi vatrom".
Sutra će se nastaviti sa gašenjem požara na Tari, na potezu od Zaovina ka Mokroj gori.
"To se mora braniti, jer iza toga su najvrednije šume Tare, zatim desna strana kanjona Beli Rzav - tu se još se ne može govoriti o stavljnju požara pod kontrolu, jer se tu još nije stiglo ni sa presecanjem puteva", kaže Kovačević.
Osim iste vrste drveća - borovine i nedostatka puteva, problem je i vrsta zemljišta.
"Petina teritorije Srbija je na zemljištu koje podržava požarne procese, zato treba sačekti da se požri smire, i to ne samo visoki, nego i niski", objašnjava Medarević.
Prema njegovim rečima, redosled poteza je sledeći - sanacija područja, a onda se odmah može početi pošumljavanje, što je složen proces, jer sadnice treba posebno negovati tri do četiri godine.
Inače, pošumljavanje jednog hektara košta između 1.500 i 2.500 evra.
Nedovoljan broj vatrogasaca
"Problem su ljudi, jer ima samo 3.500 vatrogasaca, a trebalo bi da ih bude 7.000, a osim tri helikoptera i tri poljopivredna aviona, nemamo ništa drugo", kaže Marić.
Prema njegovim rečima, problem nedostatka novca je hroničan, ali je, kako kaže, važnije ulagati u preventivu, nego u saniranje štete.
"Jedna od ideja je reaktiviranje civilne zaštite, a plan je da se za godinu dana osposobi i do 10.000 ljudi", kaže Marić.
Marić ističe da su Srbiji potrebni i manji avioni za gašenje požara, a ne kanaderi, jer nemamo more niti druge velike vodene površine.
U važne preventivne mere, profesor Medarević ubraja i izgradnju požarnih puteva.
"Trebalo je praviti požarne pruge da budu češće, problem je što je mnogo više četinara nego što bi trebalo da bude", kaže Medarević.
Dodatni problem je, saglasni su svi, nedostatak bezbednosne kulture - ljudski nemar i neopreznost.
