Izvor: Politika, 22.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak živog pisca
Nedelja, na Cveti, mogla bi biti važan datum i za Radio-televiziju Srbije. U program je ušlo, autorski, delo jednog značajnog pisca, ali živog.
Nije neuobičajeno da se pojedini naslovi Nušića, Sremca, Andrića, Crnjanskog adaptiraju, čak i u više verzija, za televizijsko prikazivanje. S jedne strane, obaveza nacionalne televizije (javnog servisa) jeste da i ovaj deo kulturne baštine bude stalno dostupan širokoj publici, da je podseća na vrednosti tekstova i podstiče je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upoznavanje s originalima. S druge strane, za TV stvaraoce je stalni izvor nadahnuća i kreativni izazov da literarno nasleđe protumače, prenesu i uspešno predstave sredstvima svog medija.
Televiziji, međutim, nedostaju danas pisci savremenici i otud je značajno što se Goran Petrović poduhvatio da napiše, po motivima svojih pripovedaka, scenario za TV film „Bližnji”.
Nekad je bilo drugačije.
Pogled unazad, kojim Televizija Beograd obeležava pola veka svog postojanja, zaustavlja se povremeno i na stranicama te istorije ispisane perima Oskara Daviča, Danila Kiša, Borislava Pekića, Aleksandra Tišme, Aleksandra Popovića, Živojina Pavlovića... Za televiziju, tada mlad medij, pisali su mladi Mirko Kovač, Brana Crnčević... Ni zreliji pisci nisu onda imali predrasuda prema televiziji te su je svojim umetničkim doprinosom uvodili u zrelost.
Onda se polako prekinula ta plodotvorna veza.
Televizija više nije bila privlačna piscima jer je na njoj bivalo sve više brzih, instant, konfekcijski proizvedenih programa, gotovih matrica – svetskih formata u koje samo treba upisati nešto malo lokalnog. Nestao je ceo jedan žanr, TV drama, pogodan da se sačuvaju snaga piščeve reči i osobenost njegovog stila. Zavladale su serije, ali se romanopiscima nisu učinile kao zanimljiv i zahvalan spisateljski prostor.
A ni televiziji nisu više bili potrebni pisci literate već pisci scenarija, autori koji poznaju prirodu medija i njegove zakonitosti, oni koji vladaju ne samo formom, zapletima, dijalozima, nego se dobro uklapaju u produkcijske uslove, ritam snimanja, ekipni rad... Traženi su novi zanati i stvarane nove profesije.
Da li se, ipak, pisci vraćaju televiziji?
Ako je tako, pojavu bi RTS trebalo da istakne, da je naglasi i osnaži emitovanjem na svom Prvom programu. Iako podela sadržaja između dva RTS kanala nije uvek jasna, Prvi je ipak udarni, te ambiciozni poduhvati, poput domaćeg TV filma, zaslužuju to mesto. Pre nekoliko meseci ono je nepravedno oduzeto izvrsnom TV filmu „Tegla puna vazduha”, po tekstu Milice Novković i u režiji Janka Baljka. Isto važi i za „Bližnje”, čiji krajnji ishod ostaje pod utiskom izvesnog nesklada delova pri pokušaju reditelja Miška Milojevića da povežerealno-nadrealne slojeve pripovesti, da spoji naglašeno dokumentarne i poetski stilizovane sekvence filma.
Branka Otašević
[objavljeno: 23/04/2008.]
.jpg)
