Izvor: RTS, 26.Okt.2011, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak vunaste mangulice
Zbog dobrih nutritivnih vrednosti, meso mangulice ponovo je veoma traženo na tržištu. Skromnih zahteva i veoma otporne, "vunaste svinje" su rado gajene u Vojvodini i Mađarskoj sve do 50-ih godina prošlog veka, a onda su praktično nestale iz obora.
Mangulica je nastala ukrštanjem autohtone rase svinja, zvane šumadinka, sa drugim rasama, u 19. veku. Kako su se navike potrošača menjale, mangulica je polako iščezavala i sada se njen status opisuje kao "ugroženo održiva" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasa.
Međutim, velike su šanse da će se to promeniti, jer je sve više stočara ponovo gaji. Lazar Pejčić iz Dolova, jedan je od retkih stočara u Južnom Banatu koji uzgaja mangulice.
U pančevački atar stigle su iz Mađarske, Subotice i Sremske Mitrovice. Pejčić ih je nabavio proletos i već je dobro zaradio na njima, jer je za samo nekoliko meseci prodao tridesetak svinja. Kaže da su kupci izuzetno zainteresovani i da za to ima i dobrih razloga.
"Ova sorta ima kvalitetno meso, dobar holesterol, pa je ljudi traže. Imam interesa da ih gajim, baš dobro prodajem i svinje i prasiće", kaže Pejčić. "Nije ih problem gajiti, jedu sve normalno, samo im treba dosta prostora."
Pošto vole da se valjaju u blatu, mangulice Lazara Pejčića dobile su i bazen.
Vunaste mangulice omiljene na bečkoj trpezi
Zabeleženo je da se na bečkoj stočnoj pijaci sve do pedesetih godina prošlog veka prodavalo oko sto hiljada mangulica godišnje.
"Vunaste svinje" su bez problema savladavale dug put od Vojvodine i Mađarske do austrijskih klanica. Njene čekinje su korišćene su za izradu četki, a najviše je cenjena zbog slanine i masti.
I u zapadnim zemljama meso mangulice je izuzetno traženo, jer ga preporučuju kao veoma zdravo i hranljivo, sa dobrim nutritivnim vrednostima.
"Meso je ukusnije nego od obične svinje", tvrdi Biljana Pejčić, "pravimo i slaninu, i mast, i čvarke. jedu ih i naši unuci."
Na proleće će obor opet biti pun. A uz dobro sušeno meso, u domaćinstvu Pejčića uvek ima i kvalitetnog pića, jer je Lazar u Dolovu poznat i po tome što godišnje proizvede 3.500 litara vina i hiljadu litara rakije.
