Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak vatri
Kako se zima približava i sve jače steže obruč oko nas, dani su sve kraći, noći sve hladnije i sve više vremena provodimo u kući. Pravi je trenutak za razmišljanje o sopstvenoj toploj vatrici. Bilo da je planirate kao prvenstveno estetski element ili glavni izvor toplote, to je uvek posao koji se radi sa uživanjem. Ognjište je oduvek, još od prvih kuća, središte celokupnog života porodice. Plamen stvara posebnu atmosferu i naročitu vrstu toplote, posebno u ledenim noćima. To je mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde se članovi domaćinstva okupljaju i diskutuju o dnevnim aktivnostima, primaju se gosti, obeduje se ili se završavaju poslovi. To je idealna pozicija za odmor i opuštanje. Ljubavni parovi mogu da provedu sate ispred treperave vatre kamina.
Grejanje pećima na čvrsto gorivo je najstariji i najjednostavniji oblik grejanja koji se održao do danas i kome se, u uslovima energetske krize, sve češće vraćamo. Kada bi pravilna briga o šumama bila osigurana, drvo bi moglo da bude ekološki najpovoljniji izvor toplote. Pri sagorevanju drveta oslobađa se tačno onoliko ugljen-dioksida koliko je drvo preuzelo iz atmosfere tokom svog života. To je isto onoliko ugljen-dioksida koliko bi se oslobodilo i ako bismo drvo ostavili da istrune u šumi.
Sagorevanjem drveta oslobađa se toplotna energija, a ta toplota se prenosi na okolni prostor, neposredno ili preko površine peći, strujanjem vazduha (konvekcijom) i direktnim zračenjem. Na ovom principu bazirani su kamini, kaljeve i druge zidane peći, tradicionalne metalne peći, šporeti na drva i slično.
KAMINI se razvijaju još od desetog veka, naročito kod severnih naroda, a najviše u Engleskoj i Francuskoj. Oni greju prostoriju otvorenom vatrom sa jedne strane. Stepen toplotnog iskorišćenja na ovaj način je relativno neracionalan i zato su bili potisnuti iz upotrebe za grejanje prostorija i gradili su se uglavnom zbog prijatnog romantičnog izgleda. Savremeni kamini prilagođeni su štedljivijem raspolaganju gorivom i boljem iskorišćenju toplote. Unutrašnjost se gradi od šamotne opeke. Šamot je postojan i dugotrajan materijal koji dobro akumulira toplotu i dugo je emituje. Ugrađivanje metalnog kućišta dodatno poboljšava efikasnost. Između zidanog i metalnog kućišta ostavlja se prostor odakle se zagrejan vazduh posebnim kanalima emituje u prostor. Za cirkulaciju vazduha neophodno je obezbediti dovod hladnog (spoljnog) vazduha.
Fasada kamina može biti obrađena na mnoge načine. Kroz istoriju izgled kamina pratio je smenu poznatih stilova. Nedovoljno promišljena potreba da se danas doslovno oponaša neki od klasičnih stilova neretko vodi ka kiču. Kamin zauzima značajno mesto u sobi i jednom kada se upali vatra on prosto pleni. Njegov stil treba da odražava lični stil vlasnika i da bude u skladu sa ostalim stvarima koje se u prostoru nalaze.
Na raspolaganju su nam različiti materijali: mermer, kamen, opeka, drvo, gips i slično. Mogući oblici su bezbrojni, kako klasični tako i moderni. Jedan od najčešćih je takozvani portal. Portal se postavlja ispred ložišta i sastoji se od naglašenih stubova i horizontalne ploče. Savremeni kamini od čelika mogu biti vrhunski dizajnirani i lako pronalaze mesto u modernom enterijeru. To su najčešće kamini sa ložištem zatvorenim vatrostalnim staklom. Ukoliko je ložište kamina otvoreno, iskakanje žara treba sprečiti zaštitnom mrežicom. Iskre mogu da se nađu i na nekoliko metara od kamina. Iz istog razloga ispred kamina postavlja se zaštitna ploča od mermera ili metala. Najbolje je, ipak, ugasiti kamin kada se napušta kuća.
KALJEVE PEĆI se grade od keramičkog materijala. Po keramičkim elementima standardizovanim na veličinu 22h22 santimetra, takozvanim kaljevima, i dobile su ime. U svom razvoju ove peći prošle su kroz različite faze. Od visokih, išaranih vencima i ukrasima, loženih isključivo drvima, do današnjih niskih i tehnički racionalnijih, koje osim drvima mogu da se lože i ugljem ili uljem.
Izrada kaljevih peći započela je početkom osamnaestog veka na severu Evrope gde su zime veoma duge. Zbog praktičnosti, njihova upotreba brzo se širila i u druge krajeve Evrope. Naročito su bile popularne u Holandiji, Nemačkoj i austrougarskim zemljama. Najpre su spoljašnje dekorativne ploče bile bele i ravne, potom su ukrašavane cvetnim desenima, da bi konačno dobile zaobljene reljefne forme različitih boja. Vremenom postaju nezaobilazni komad nameštaja i dominantan deo prostora – kako veličinom tako i kao jedini izvor toplote u kući.
Kaljeve peći su pogodne za duge zimske periode. One predstavljaju jedan od najkvalitetnijih izvora toplote. Njihova akumulaciona moć je velika. Prostrano ložište omogućava efikasno sagorevanje i prenošenje toplote na spoljašnjost peći. S druge strane, ove peći su lošije rešenje za prelazne periode kada je potreba za zagrevanjem promenljiva.
Prema debljini zida kaljevih peći, razlikuju se teške (11-13 cm), srednje (9-11 cm) i lake (6-9 cm). Lake peći moraju da se lože češće od teških. Za kvalitet toplote, međutim, najvažnije je rešenje komplikovanog sistema cevi unutar same peći. Time se rešava nesmetano sagorevanje i odvođenje nusprodukata. Kaljeve peći većeg kapaciteta mogu da služe i za grejanje više prostorija.
ZIDANE PEĆI su neprevaziđeni starinski oblik peći. Nekada su se koristile za pečenje hleba – takozvane hlebne peći, za grejanje životnog prostora i za pripremanje i podgrevanje obroka. Naročito su bile popularne u Vojvodini, mada se mogu naći i u drugim krajevima zemlje. I danas se koriste zato što odlično akumuliraju toplotu. Zidaju se od nepečene cigle i oblažu blatnim malterom. U enterijeru lepo izgledaju i daju prostoru topao tradicionalan prizvuk. Ložište je obično u susednoj prostoriji, čime ona u kojoj se boravi ostaje čista i lakše se održava.
METALNE PEĆI su se ranije izrađivale od čeličnog lima. To su takozvane bubnjare. Savremene metalne peći imaju posebno ložište od livenog čelika i omotač od čeličnog lima. Modeli ovih peći su brojni. Prema koncepciji razlikuju se dve osnovne kategorije: sa gornjim i sa donjim sagorevanjem. Prva grupa peći ima prostor za punjenje gorivom koje se potpaljuje odozgo i sagoreva naniže. Jedno punjenje prosečno traje oko osam sati. Na dnu se nalazi pepeljara. Drugi tip metalnih peći koristi visokokvalitetno gorivo normirane krupnoće. Granulirano gorivo nalazi se u posebnom visokom cilindričnom rezervoaru odakle pomoću specijalne rešetke sa pokretnim dnom silazi u komoru za sagorevanje.
Za koji god oblik ognjišta da se odlučite, jedno je sigurno – ono će postati središnja tačka života kuće. Njegov živahan plamen prožimaće vas toplinom i spokojem.
Jelena Anđelković-Popadić, dipl. inž. arh.
[objavljeno: 28.11.2006.]
