Izvor: B92, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Povratak ultranacionalizma"
London, Vašington -- Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine označava povratak ultranacionalista na vlast u Srbiji, ocenjuju svetske agencije.
Agencija Rojters piše da izbor Nikolića, iz "ultranacionalističke Srpske radikalne stranke", neki političari u Srbiji ocenjuju kao "povratak na izolacionistički nacionalizam iz 90-ih godina". Radikali, koji čine najjaču partiju u Srbiji, naslednici su nacionalističke politike pokojnog Slobodana Miloševića, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlju poveo u četiri rata, piše Rojters.
Kako navodi britanska agencija, radikali su neprijateljski raspoloženi prema članstvu u EU, što je cilj predsednika Srbije Borisa Tadića i prozapadni orijentisane Demokratske stranke.
Sve agencije podsećaju da se lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju sudi u Haškom tribunalu za ratne zločine. U izveštaju Rojtersa navodi se i da je Nikolić formalno Šešeljev zamenik, kao i da je za mesto predsednika Skupštine dobio podršku socijalista.
Ističe se da se i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije protive izručenju generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što je ključni zahtev EU Srbiji.
Agencija Frans pres dodaje i da je Nikolić, "bivši saveznik pokojnog autoritarnog predsednika Miloševića", na sednici Skupštine nosio bedž sa likom Vojislava Šešelja.
AFP ističe da je Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije posle neuspeha "proevropkih reformatorskih snaga" da formiraju novu vladu.
Izabran je, kako navodi AFP, "zahvaljujući podršci Demokratske stranke Srbije odlazećeg premijera i umerenog nacionaliste Vojislava Koštunice".
Asošijeted pres piše da je Nikolić "žestok nacionalista, poznat po svojim antizapadnim stavovima", da se zalaže da Srbija "zadrži bliske veze sa Rusijom i Kinom", kao i da je bio za srpsku vojnu intervenciju na Kosovu.
Srbija je jutros, kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta, učinila korak ka vladi ekstremno nacionalističke, ksenofobične i žestoko antizapadne Srpske radikalne stranke, javila je DPA.
Analitičari zabrinuti zbog Srbije
Desničarska parlamentarna većina u Srbiji mogla bi zemlju da skrene sa puta evropskih integracija, smatraju pojedini američki analitičari, dok su drugi uvereni da je evropska budućnost neminovna, ali da se Srbija ka njoj kreće zaobilaznim putem.
Kako javlja Glas Amerike, na sinoćnoj tribini "Da li Srbija ide ka Evropi" u vašingtonskom Institutu za mir, izražena je zabrinutost što u Srbiji još nije izabrana nova vlada.
Martin Šlezinger, direktor Istočnoevropskih studija u Centru "Vudro Vilson", rekao je da je "sramota da srpski lideri, u ovom periodu kada međunarodna zajednica treba da donese ključne odluke, još ne mogu da se dogovore zbog nekih teoretskih nesuglasica oko nekoliko mesta u kabinetu - i to u vreme kada je budućnost čitave zemlje u pitanju".
Džejms Lajon, iz Međunarodne krizne grupe, smatra da se Demokratska stranka koncentrisala na popunjavanje ministarskih mesta i kadrovska pitanja, dok DSS ministarske pozicije vidi sa aspekta ideologije i politike.
On, ipak, smatra da bi izbor Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke za predsednika parlamenta Srbije mogao da dovede do formiranja vlade DS-a i DSS-a.
"Ovo je važan trenutak jer - ako premijer Koštunica bude smatrao da će moći da ostvari svoje ciljeve i upravlja državnom politikom kroz parlament - to bi moglo da otvori prostor za određene ustupke Tadiću", rekao je Lajon.
Na pitanje kakve bi reakcije u Vašingtonu izazvao izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, Martin Šlezinger je rekao da "to svakako ne bi bio korak u dobrom pravcu, a da bi reakcije SAD bile negativne, sa dozom opreza".
On je, međutim, ipak uveren da evroatlantska integracija za Beograd - nema alternativu.
Ruski mediji o izboru Nikolića
Ruska agencija Itar-Tas, uz vest da je za predsednika Skupštine izabran radikal Tomislav Nikolić, podsetila je da je lider radikala Vojislav Šešelj od 2003. u pritvoru Haškog tribunala i da optužbe protiv njega za podstrekivanje na zločine protiv čovečnosti "u vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji još nisu dokazane".
Prema ruskoj državnoj agenciji, činjenica da koalicija DSS-NS nije podržala kandidata DS-a označila je neuspeh pregovora o formiranju proevropske koalicione vlade, koji traju od februara.
Dnevnik "Vremja novostej" piše da bi novi izbori predstavljali i novo iskušenje za državnu kasu, ali i realnu perspektivu dolaska na vlast radikala, koji su na izborima 21. januara osvojili više od 28 odsto glasova.
To bi, navodi list, dovelo do novog komplikovanja odnosa sa EU, gde radikale smatraju ultranacionalistima, ali i do novih sukobljavanja oko pitanja Kosova, jer su radikali protiv nezavisnosti Pokrajine i "zalažu se za ujedinjenje svih srpskih zemalja na Balkanu".
"Vremja novostej" prenosi ocenu neimenovanog visokorangiranog predstavnika ruskog ministarstva inostranih poslova da "srpski političari svesno otežu sa formiranjem nove vlade i čak su spremni da idu na nove izbore, jer ne žele da preuzmu odgovornost kada je reč o Kosovu".
"U danima kada se u Savetu bezbednosti UN bude rešavalo pitanje statusa Pokrajine, njima ne odgovara da budu na vlasti. Kasnije uvek mogu da saopšte da je Srbija izgubila Kosovo samo zbog toga što ih nisu pustili u vladu", rekao je taj sagovornik ruskog dnevnika.
Podsećajući da su "odmah posle januarskih izbora srpski političari uveravali ruske diplomate da će vlada 'vrlo brzo biti formirana'", anonimni ruski diplomata je rekao da su, "međutim, posle toga, kada je nezavisnost Kosova dobila realne obrise, oni počeli da prebacuju odgovornost jedni na druge".
"Na kraju se Srbija našla pred prevremenim parlamentarnim izborima sa nepredvidivim posledicama", rekao je taj sagovornik "Vremja novostej".
.jpg)
