Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak u budućnost
Ovogodišnju džez svetkovinu otvara Džon Skofild, a zatvara "Bojan Z Trio"
Beograd će od 24. do 28. oktobra biti domaćin Džez festivala koji se održava po 22. put. Manifestacija, po kojoj je naš glavni grad bio prepoznatljiv sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, obnovljena je prošle godine posle pauze koja je trajala više od jedne decenije. Pod sloganom "I tradicija i budućnost" u srpsku prestonicu su prošlog oktobra došli velikani džeza poput Bilija Komabama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dejva Holanda, Ala Fostera...
Dragan Ambrozić, odgovorni urednik programa Doma omladine, kuće koja organizuje Džez festival, kaže da je i ovogodišnji program baziran na spoju tradicije i budućnosti.
– Beogradu nedostaju informacije i iz prošlosti i iz budućnosti, a upravo se na taj način najbolje može definisati sadašnji momenat u svetskom džezu. Zbog specifičnih kretanja u svetskom džezu osamdesetih godina došlo je i do krize u ovoj vrsti muzike. Poslednjih nekoliko godina situacija se promenila jer se džez pokazao kao neiscrpna inspiracija za muzičare koji se bave plesnom muzikom i klabingom. Nove generacije su se sa džezom susrele na jedan nov način, pa je tako ova vrsta muzike zainteresovala i neke mlade ljude od kojih to nije bilo očekivano.
Ambrozić smatra da današnji džez, osim što može poslužiti kao muzika za ples, šalje i jasnu društvenu poruku.
– Džez se zasniva na improvizaciji i zato ga nije lako kontrolisati. U poslednjih nekoliko godina pojavilo se mnogo talentovanih mladih autora . Džez u ovom trenutku živi jedan sasvim novi život. Otuda naša želja da dovedemo najznačajnije mlade, ali i starije, autore, što je veoma teško. Cilj nam je da beogradska publika otkrije prošlost i sadašnjost džeza.
Vojislav Pantić, umetnički direktor Festivala, kaže da je za ovogodišnju manifestaciju vladalo veliko interesovanje, pa će tako Beograd krajem oktobra posetiti desetak stranih novinara. On napominje da su se ove godine muzičari sami javljali organizatorima sa željom da nastupe na Beogradskom džez festivalu. O tome koliko je značajno za naš grad da se ponovo održava jedan ovakav festival, Pantić kaže:
– Potvrdu o značaju festivala dobili smo prošle godine na uvodnom koncertu Dejva Holanda, kada je sala rasprodata, a tako je bilo i do kraja festivala. Publika je prepoznala kvalitet programa i odlučila da dođe i ukaže nam poverenje. Bili su oduševljeni majstorijama džezera koje su slušali i očekujemo da će ponovo doći ove godine i uživati u vrhunskom muziciranju.
Kada je u pitanju ovogodišnji program Festivala, Pantić izdvaja sledeće izvođače:
– Nesumnjivo najveća zvezda festivala je Džon Skofild, koga je Beograd čekao tačno 20 godina. Prvi put je trebalo da dođe 1986. sa Majlsom Dejvisom. Drugi put krajem osamdesetih sa svojim bendom, pa taj koncert nije održan. U međuvremenu je njegov bend deset puta osvajao nagradu za najbolji sastav godine, a on sam je pet puta nagrađivan kao najbolji džez gitarista na svetu. Zahvaljujući tome što on dolazi, Beogradski džez festival svrstao se među najznačajnije manifestacije ovog tipa u svetu. Festival će otvoriti "Esbjorn Svensson Trio" koji je dobio nagradu za najbolji evropski džez bend 2004. godine, a zatvoriće "Bojan Z Trio". I Bojan Zulfikarpašić je dobio nagradu za najboljeg evropskog džez izvođača 2005. Tako ćemo na početku i kraju festivala imati najbolje evropske džez muzičare. Otvaranje uz Benija Golsona i Big bend RTS-a predstavlja pokušaj našeg džez sastava da se dokaže sa najvećim svetskim umetnicima, ali i ostvarenje njihove želje da nastupe sa jedinim živim džez umetnikom koji je napisao osam standarda za džez repertoar i jednim od poslednjih aktivnih izvođača iz velike generacije bip-bapera pedesetih.
Što se tiče pratećeg, odnosno noćnog programa Džez festivala, on je drugačije koncipiran od prošlogodišnjeg, budući da neće biti ograničavanja na umetnike sa balkanskih prostora, već će se predstaviti umetnici iz okruženja, ali i muzičari iz Evrope i SAD. Nakon ovih programa, sve posetioce očekuju džem-sešnovi muzičara.
– U pratećem programu će učestvovati najznačajniji bendovi iz svojih sredina, poput sastava "Beady Belle" iz Norveške, "Fabian Kallerdahl Galore" iz Švedske, "Roy Nathanson's Sotto Voce" iz SAD, danskog "Anderskov Accident", "Christoph Grab" kvarteta iz Švajcarske, "Caravan Pas" iz Francuske, kao i Jovan Maljoković i "Salsa bend".
Dragan Ambrozić kaže da im je namera da Beograd krajem oktobra bude prestonica džeza. Za razliku od prošlogodišnjeg festivala koji se održavao samo u Domu omladine, ovogodišnju manifestaciju će posetioci moći da prate i u drugim prostorima, poput Doma sindikata i Zadužbine Ilije M. Kolarca.
– Džez je prva crnačka i urbana muzika u savremenom zapadnom svetu. Organizujući koncerte u raznim gradskima prostorima, mi ga vraćamo u njegovu prirodnu okolinu. Darujemo džez Beogradu i vraćamo naš grad ovoj muzici. Nekada je ovaj džez festival bio jedan od najznačajnijih događaja koji je bio važan činilac kulturnog života srpske prestonice i inicijalna kapisla za sve džez festivale koji su proteklih godina počeli da se održavaju u Srbiji. Mi, nažalost, nemamo odgovarajući budžet, već baratamo cifrom od 4,5 miliona dinara, iako ceo Festival košta duplo više tako da je organizacija ovakve manifestacije veliki rizik.
Jelena KoprivicaVladimir Đurđić
[objavljeno: 21.09.2006.]
