Izvor: RTS, 27.Jun.2009, 19:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak raseljenih test za međunarodnu zajednicu

Oko šest stotina raseljenih srpskih porodica spremno da se vrati na KiM, u okviru akcije koja se sprovodi sa UNHCR, a realizacija njihovog povratka biće prvi test iskrenosti za međunarodnu zajednicu, izjavio ministar Goran Bogdanović.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da je oko 600 raseljenih srpskih porodica spremno da se vrati u Pokrajinu, u okviru akcije koja se sprovodi sa UNHCR-om, kao i da će realizacija njihovog povratka biti prvi test iskrenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za međunarodnu zajednicu.

"To je prvi test za međunarodnu zajednicu i privremene institucije Kosova da li istinski žele da se Srbi vrate ili se samo verbalno zalažu za to. Tokom akcije koja traje do kraja meseca obići ćemo sve kolektivne centre i videti koliko je ljudi spremno za povratak, a za sada je više od 600 porodica izrazilo tu želju", rekao je Bogdanović Tanjugu.

Prema njegovim rečima, obaveza države je da u saradnji sa međunarodnom zajednicom pokuša da te ljude vrati na njihova vekovna ognjišta, pogotovo što se u poslednjih deset godina, na šta ukazuju podaci UNHCR-a, na Kosovo i Metohiju vratilo manje od tri hiljade ljudi, dok je trend odlaska mnogo veći.

Ministar je ponovio stav vlade da "Srbi moraju da opstanu na Kosovu i Metohiji i da, i pored unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, vlada čini napore da se Pokrajina svim sredstvima sačuva u sastavu Srbije".

Kako je objasnio, tu se pre svega misli na pravna i diplomatska sredstva i ta borba traje, ona jeste teška, ali država od nje neće odustati, jer je to jedini način da se reše problemi i dođe do kompromisa o budućem statusu Kosova i Metohije.

"Status nije završen, jer sada imamo situaciju da su Srbi izgubli sve, a Albanci dobili sve što su tražili. Naš cilj je da ojačamo srpsku zajednicu, da Srbi ostanu da žive i da mogu da žive od svog rada na Kosovu, a ne od socijalne pomoći, da se obezbedi pravna sigurnost, školovanje dece. To je naše pravo i obaveza", naglasio je ministar.

Ulaganja u Pokrajinu

Što se ulaganja u Pokrajinu tiče, Bogdanović je napomenuo da je budžetom za 2009. godinu predviđeno tri milijarde i 367 miliona dinara za transfere lokalnim samoupravama, što podrazumeva novac za plate, materijalne troškove školama i planirane projekte Ministarstva, kao što je, na primer, akcija krečenja svih škola i uređenje toaleta.

Bogdanović je dodao da je ušteđeno oko 140 miliona dinara zahvaljujuhi kontroli trošenja novca i da će ta sredstva biti namenjena za obnovu škola i izgradnju vrtića u Prilužju i u opštini Gnjilane, kao i pomoć lokalnim samoupravama u infrastrukturi i drugim projektima bitnim za opstanak Srba i drugih nealbanaca na tim prostorima.

Ministar Bogdanović je takođe rekao da u ovoj godini neće biti smanjanja sredstava jer rebalansom budžeta to nije predviđeno.

On je dodao da se uskoro mogu očekivati i rešenje problema sa kojima se kosovski Srbi svakodnevno susreću, kao što je isporuka električne energije, problem carina, pravosuđa i policije.

Razgovori u vezi sa isporukom struje teku solidno i očekujemo da ćemo doći do rezultata i rešiti problem snabdevanja u srpskim sredinama. Takođe, vodimo intenzivne razgovore sa međunarodnom zajednicom oko uvođenja novog provajdera iako još uvek ne znamo ko će to biti", rekao je Bogdanović.

Vraćanje Srba u KPS

Razgovori sa misijom UNMIK-a i EULEKS-a su o povratku Srba u KPS su, prema ministrovom utisku, možda najbliže rešenju, jer postoji politička volja da se Srbi vrate u KPS u komandnom lancu koji bi odgovarao i njima i drugim nealbancima.

"Mi tražimo da komandni lanac bude isti za sve, jer nam to daje sigurnost da će Srbi i drugi nealbanci biti zaštićeni na adekvatan način. Postoji politička volja i ja se nadam da će vrlo brzo doći do dogovora jer Srbi južno od Ibra žive u vrlo teškom okruženju", objasnio je ministar.

Kada je reč o carini, Bogdanović je naglasio da je dijalog neophodan jer dizanjem tenzija, ili izazivanjem sukoba problemi, koji očigledno postoje, ne mogu biti rešeni.

Bogdanović je precizirao da se carina za sada ne naplaćuje, već da se na prelazima Brnjak i Jarinje evidentira roba, a da će onog trenutka, kada se carina bude naplaćivala bez dogovora sa zvaničnim Beogradom i lokalnim predstavnicima srpske zajednice, prvi reagovati i protestovati.

Bogdanović je naglasio da se vode razgovari o načinu na koji bi prihodi sa ta dva prelaza ostali srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, a ne bi se slivali u budžet Vlade Kosova, jer, kako ja napomenuo, Srbija ne želi da na taj način finansira kosovske institucije.

"Mislim da tu, možda, postoji razumevanje i sa druge strane. Mi nismo isljučivi, želimo da dijalogom dođemo do rešenja, do kompromisa. Moja poruka je tu potpuno jasna - moramo da sarađujemo sa misijom Euleks, moramo da razgovaramo sa UNMIK-om I Euleksom da bi rešili te probleme", kategoričan je ministar.

Bogdanović je ukazao da još ne postoji rešenje, ali da to ne znači da treba prekidati razgovore, da se moraju poštovati zakoni i UNMIK-ove uredbe i kompromisima doći do rešenja.

"U interesu nam je da što pre pravosuđe zaživi, ali ne po zakonima tzv. države Kosovo, nego po uredbama i zakonima koji su važili do proglašenja nezavisnosti Kosova", zaključio je ministar Bogdanović.

Nastavak na RTS...

B92: "Povratak 600 porodica na Kosovo"