Izvor: Danas, 09.Dec.2015, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak poklopca
Već danima nema državnog udara, mačo seksizam sasečen u korenu, sezona drekavaca, proplakalih ikona i teladi sa tri glave još daleko, nema nam druge nego da postavimo zamku teorije i da strpljivo čekamo da stvarnost upadne u nju.
Pre nego što zađemo u sitna crevca teorije, sledi poučitelna priča iztakozvanog svakodnevnog života. Sećate li se kad sam vam se vaktile požalio da mi je neka lopuža usred bela dana, takoreći pred očima čitave javnosti, ukrala poklopac >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za kuku sa krntijinog branika. Bez tog praktično bezvrednog komadića plastike branik, fakat,izgleda pomalo krezavo, a to, izgleda, srpskim auto-estetama nanosi težak duševni bol koji ne leče praškovima za smirenje živaca, nego lopovlukom. Koji brzo prerasta u epidemiju. Jer pazite, prosečan auto-moto Srbin ovako konta: ako je meni neko maznuo poklopac, ja ću nekom drugom maznuti poklopac i ravnoteža u kosmosu će biti ponovo uspostavljena. To je, po mom mišljenju, žestoko pogrešna računica ali i tema za neku drugu priliku.
Ja sam se, kao što sam vas uredno i obavestio, bio pomirio sa kosmičkom neravnotežom i ne samo da nisam posegao za krađom poklopca, nego nisam hteo ni da ga nabavim legalnim putem, ne zato što me je mrzelo, nego zato što sam se obavestio da dovitljivi srpski auto-trgovci - verovatni potomci onih dilbera koji su utrpali kamenje u kačice sa pekmezom - poklopac za kuku (8x8 cm) prodaju isključivo sa celim branikom, što mu izađe na nekih 250 evra. Idi, more, beži.
Kad pre par dana - deus ex machina - dođe mi poklopac na noge. A kako? Lako! Prstom nisam mrdnuo. Biće, naime, da je krezavost branika moje krntije više smetala mom pajtašu iz kafanice - vlasniku, inače, auto-placa - nego meni, pa mi je pajtaš na povratku sa poslovnog proputovanja po holandskim auto-otpadima doneo novogodišnji poklon - poklopac, kao nov, možda i bolji od onog ukradenog. I ne samo da ga je doneo, nego ga je - stručno rečeno - reinstalirao. Ja, zbog diskus hernije, ne bih bio u stanju, treba se tu saginjati. A sve i da ne kuburim sa diskus hernijom, ne bih umeo.
Kolko ti dođem para, pitam ja pajtaša, a pajtaš kaže - ništa, i ja sam, takođe kaže, pitao Holanđanina koliko košta, a on me pogledao kao budalu i rekao - ništa. Večeras ćemo, u ime Boga, pajtaš i ja sa po nekoliko rakija zaliti reinstalaciju poklopca, a ti, doktore Stefanoviću, nemoj trčati pred rudu i ne šalji džaba saobraćajnu patrolu da me apsi, jer će to "večeras" danas biti "sinoć". Kužiš, stari moj.
Pa dobro, zapitaćete se, a gde je tu teorija? Evo je. Ne bojte se. Nije dugačka. Kada se na neko zlo, ma koliko malo izgledalo, ne uzvrati zlom i kada se - što je i ponajbolje - zlo potpuno zaboravi, prođe neko vreme i stvari mic po mic počnu da se vraćaju na svoja mesta. Mislite o tome!
