Izvor: Politika, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak podolca i mangulice
U Specijalni rezervat prirode "Zasavica" vratilo se rogato goveče i "sremska crna lasta"
Zasavica – Stare rase goveda i svinja simbolično su se vratile na naše prostore, gde su nekada imale presudnu ulogu i to ne samo u ishrani stanovništva. Vratili su se rogato podolsko goveče i svinja mangulica odnosno njen varijetet poznat kao "sremska crna lasa". Podolac je bio skoro potpuno iščezao pred visokomlečnim i brzotovećim rasama, a mangulica se skoro potpuno povukla pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << visokomesnatom svinjom i nestala sa farmi. Uprava Specijalnog rezervata prirode "Zasavica" pronašla je pre osam godina samo par mangulica i smestila ih u obore rezervata. Od para mangulica rezervat danas ima više desetina primeraka izuzetno snažne građe i izuzetne otpornosti na vremenske uslove i bolesti. Nešto kasnije u rezervat je stiglo i nekoliko grla podolca, od kojih se namnožilo nekoliko desetina primeraka skoro izumrle rase.
– I podolac i mangulica u rezervatu su dostigli brojnost koja obezbeđuje isplativost držanja – kaže upravnik rezervata Slobodan Simić. – To nam je i bio cilj, jer se retke rase ne mogu održati bez ekonomske isplativosti. Sa mangulicom smo već stigli do turističko-privredne manifestacije "dan mangulice", odnosno svinjokolja ove retke vrste.
Podolsko, ili sivo, goveče bilo je pre 100 godina neprikosnoveno u Vojvodini. Hranilo se na velikim pašnjacima, ne tražeći nikakve posebne uslove ishrane, smeštaja i nege. Njegova snaga i izdržljivost, čvrsti papci, suvi zglobovi, snažne tetive i dugački korak bili su poželjni za oranje i vuču tereta, dok se za ljudsku ishranu sve veći prostor davao simentalskom govečetu, koje se dva puta brže tovilo, a mleka davalo daleko iznad potrebe da prehrani tele.
Izvesni "deo" podolca opstao je u drugoj rasi, jer je podolac poslužio kao osnova za stvaranje domaće šarene rase, primenom metoda pretapajućeg ukrštanja sa simentalskim govečetom. Početkom ovog veka u Vojvodini je bilo jedva stotinak grla podolca i to na samo tri mesta. Držali su ih Radivoj Tišma u Beški, Sabolč Turžinski u Bačkoj Topoli i Srednja poljoprivredna škola u Vršcu.
Sada, na pašnjaku Valjevac kod sela Zasavice Donje, rezervat u okviru državnog programa za očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, gaji verovatno najveće krdo podolca u ovom delu Evrope. Više od 50 prelepih grla predstavljaju posebnu atrakciju na zaštićenom pašnjaku od blizu 400 hektara u jednoj parceli.
Mangulica je, kažu, nešto mlađa od podolca. Razvila se u devetnaestom veku na području Karpata, a u Mađarskoj je sve do 1950. godine bila najpopularnija rasa svinja. Sremska lasa je vrsta mangulice dobijena ukrštanjem bele mangulice i zatečene sremske svinje. Za razliku od mesnatih rasa, sremska mangulica ima više masnoće, ali i naročit ukus mesa i neverovatnu otpornost i prilagodljivost. Ima nizak stepen plodnosti, u proseku pet do šest prasića, dok se krmače sa deset prasića smatraju vanrednim primercima.
Ove retke vrste stoke rezervat gaji sa potpunom posvećenošću, a Simić ističe da cilj rezervata nije svojatanje ovih izuzetnih rase već njihovo širenje po seoskim ekonomijama, u kojima će steći mnogo skromniju od nekadašnje, ali ulogu koja će osigurati njihov opstanak. Nisu retki domaćini koji od rezervata prirode uzimaju priplodna grla i počinju ponovo da gaje ove skoro izumrle vrste.
D. Dragičević
[objavljeno: 10.07.2007.]
