Izvor: S media, 24.Jan.2012, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak buvljacima: Trpeza sa tezge opet u trendu
Napadne reklame, poruke preko mobilnih telefona ili poslate na kućnu adresu, sve ispunjene fantastičnim sniženjima cena hrane i drugih namirnica u supermarketima, izgleda nisu dovoljno ubedljive za osiromašene kućne budžete građana Srbije. Poznata je drastična razlika između prosečne zarade od 38.000 dinara i potrošačke korpe, koja iako minimalizovane sadržine, iznosi 55.000 dinara. Za osnovne potrepštine potrebna je čak jedna i po plata!
S media istražuje: >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Domaći sapun pobeđuje krizu!
Od danas skuplji gas, kućna hemija, grejanje...
Standard građana opao za 60 odsto
Da je teško za prosečnu porodicu u Srbiji da se snabde čak i elementranim životnim namirnicama, svedoči i pad trgovine na malo, koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u godini za nama bila manja za 16,7 odsto u odnosu na 2010.
Ako smo i stegli kaiš, pa smanjujemo spisak namirnica, nekih se ipak, ne možemo odreći. Da li to znači da se podsećamo stare prakse pazarenja na pijačnim tezgama? Odgovor na ovo pitanje mogao bi da ponudi podatak da se trend kupovine 2011. godine na buvljacima povećao za 10,1 odsto.
Na njima je sve mnogo jeftinije i sve na jednom mestu. Suvomesnati proizvodi, konzervirana riba, kućna hemija, kafa, metle, krpe, čokolada... -„Milka“, majke mi! – tvrde tamnoputi prodavci.
Papović: Tunjevina pored hemije
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže za S media portal da ovo udruženje stalno upozorava građane da budu obazrivi u izboru robe koju kupuju na pijacama.
- Mi stalno upozoravamo ljude da ne kupuju hranu na neuslovnim tezgama – kaže Papović. - Ima takvih na kojima se prodaje hemija, a odmah pored meso i suvomesnati proizvodi.
Savet Ministarstva
Ministarstvo poljoprivrede i trgovine uputilo je savet potrošačima. – Nikako ne preporučujemo potrošačima da kupuju bilo koju vrstu robe van registrovanih objekata za tu namenu, niti robu koja ne poseduje dokaz o zdravstvenoj ispravnosti, to jest nema zvaničnu deklaraciju sa datumom proizvodnje i rokom upotrebe, odnosno robu prošvercovanu iz susednih zemalja – upozoravaju inspektori ovog Ministarstva.
Papović objašnjava da trgovci kupuju razne prehrambene proizvode u zemljama u okruženju po kudikamo nižim cenama, a da pritom ne obraćaju pažnju na kvalitet ovih proizvoda. Time se ostvaruje cena koja je niža od one na kontrolisanu robu za 20 do 30 odsto. Ipak, da li je ova ušteda dovoljna da nas dovede u situaciju da pazarimo proizvoode od mesa ili mleka, čija je ispravnost , u najmanju ruku, sumnjiva?!
- Ljudi kupuju da bi prehranili porodicu, ruzikujući čak i sopstveno zdravlje. Tu nema nikakve sigurnosti, možda je odavno istekao rok trajanja, pitanje je ko su proizvođači, koji je kvalitet – upozorava Papović.
“Inspekcije se mešaju u svoj posao”
Za ovu nelegalnu trgovinu nadležne su najmanje tri inspekcije: sanitarna, veterinarska i tržišna. Od Papovića saznajemo da nadležni organi ipak ne rade svoj deo posla.
Gradske pijace kontrolišu sve pod njihovim krovom
U „Gradskim pijacama” kažu da redovno kontrolišu tezge u njihovoj nadležnosti. – Mi izdajemo tezge poljoprivrednim proizvođačima, samostalnim zanatskim radnjama i samostalnim trgovinskim radnjama prema pravilniku o izdavanju pijačnog prostora. Robu koja se prodaje na tezgama redovno kontrolišu nadležne inspekcijske službe koje su potpuno nezavisne od nas. Kontrola ovih proizvoda je u nadležnosti tržišne inspekcije koje se redovno sprovode – navode u „Gradskim pijacama”.
- Poražavajuće je što se kod nas ne zna ko je za šta nadležan. Međutim, nije glavna priča ni kod tih inspekcija, glavne su pijačne uprave! Pitam se ko im je dozvolio da im jedini cilj bude da prodaju tezgu, kako bi nadoknadili finansijski gubitak? Njima nije bitno da obezbede adekvatne uslove, vitrine, da kontrolišu te proizvode – tvrdi Papović.
Bogosavljević: Ljudi se odriču i elementarnih namirnica
Petar Bogosavljević predsednik Pokreta potrošača Beograda saglasan je sa svojim kolegama da je veća pouzdanost prilikom snabdevanja u u trgovinskim lancima nego na pijacama, osim poljoprivrednih proizvođača koji imaju svoje proizvode, svoje tezge i svu neophodnu dokumentaciju.
- Ima proizvoda bez kojih se jednostavno ne može, a i njih se ljudi odriču! – upozorava Bogosavljević. - Hleb, mleko, meso, povrće, jaja..., čak i te namirnice ljudi kupuju manje nego obično. Pribegavaju racionalnijoj potrošnji u domaćinstvu, zato što je opala kupovna moć.
Bogosavljević poručuje da bi Zakon o zaštiti potrošača posebno trebalo da usmeri pažnju na građane koji su egzistencijlno ugroženi zbog smanjene kupovne moći, kako ne bi dolazili u ponižavajuću situaciju da se osetljivom robom snabdevaju na raznim sumnjivim tezgama.
Jelena Brkić
