Izvor: RTS, 16.Feb.2014, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Karađorđevih ustanika
Grupa ljubitelja srpske istorije iz Požege, Arilja i Beograda odlučila je da dan kada je počeo Prvi srpski ustanak obeleži oživljavanjem istorije. Među onima koji su učestvovali nema profesionalnih glumaca, a na prvom mestu je želja da se očuva tradicija.
Petnaestog februara 1804. godine u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, koji je predvodio vožd Karađorđe. Grupa entuzijasta i ljubitelja srpske istorije iz Požege, Arilja i Beograda, odlučila je da na današnji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dan započne obeležavanjem tog značajnog datuma na neuobičajen način.
Iako među njima nema glumaca, svakome je dodeljana određena uloga, pa su tako upotpunili praznično druženje i na najbolji način iskoristili prolećno vreme u februaru.
Pojedini su bili u odorama, kakve su pre dva veka imali i srpski ustanici. Kolonu zaprega predvodio je privrednik Rade Kolarević, koji je kao veliki ljubitelj konja poznat širom Srbije.
"Držimo konje koji mogu i da vuku, za jahanje i da nešto malo rade na poljoprivredi. Otprilike da su za sve namene", kaže Rade.
Tako su poslužili i za oživljavanje istorije, a Rade Kolarević bio je prvi put u ulozi Karađorđa. Citirajući vožda, on je vratio istoriju na isti dan daleke 1804. godine:
"Eto braćo, mi u ime Gospoda Boga ustadosmo protivu Turaka, koji nam knezove seku, imanja naša otimaju... Ako vi pristajete, da dignemo sav narod protivu Turaka".
Zarobljenom Turčinu ustanici su poštedeli život, šaljući ga sultanu sa porukom da se ne vraćaju u Srbiju.
Nakon dva veka istorija se promenila, kaže privrednik i direktor preduzeća "Fasil" Arilje Radojle Bukvić, koji je u ovoj neobičnoj rekonstrukciji srpske istorije učestvovao kao posmatrač.
"Ako se izuzme politika, svaki investitor iz bilo koje zemlje je dobrodošao u Srbiju, s obzirom da smo mi nezaposlena zemlja. Mnogo nezaposlenih ljudi, siromašnih, tako da svaka investicija i najmanja je dobrodošla", rekao je Bukvić.
Domaćin i glavni organizator ovog neobičnog događaja, Jaćim Jotić, širom Srbije poznat je po neobičnom topu, koji je napravio po uzoru na Karađorđeve ustanike.
"Njegova je obloga trešnjeva, od trešnje je napravljen, a ostalo sam ja dodavo. A inače, ovakav je bio top i za vreme Prvog srpskog ustanka", ističe Jotić.
Među onima koji su učestvovali u skromnoj rekonstrukciji srpske istorije, nema profesionalnih glumaca, ali je na prvom mestu želja da se očuva tradicija.
Ovi entuzijasti i ubuduće imaju nameru da o praznicima organizuju oživljavanje pojedinih istorijskih događaja.
