Izvor: Southeast European Times, 10.Jul.2012, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povraćaj imovine često prožet preprekama

Državljani Srbije mogu da podnose zahteve za povraćaj imovine koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata, ali rezultati se sporo ostvaruju.

10/07/2012

Lili Linč za Southeast European Times iz Beograda -- 10.7.2012.

Ubrzo nakon što su komunisti došli na vlast 1945, nova jugoslovenska vlada zaplenila je krojačku radnju porodice Petra Milićevića u Beogradu.

„Posle godinu dana sve njihove mašine su se pokvarile. Država ih nije podmazivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na odgovarajući način. Imovina moje porodice uništena je zbog neznanja“, kaže Milićević, predsednik Balkanske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti, u izjavi za SETimes.

Srbi poput MIlićevića od marta mogu da podnose zahteve za povraćaj imovine zaplenjene posle Drugog svetskog rata. Srbija je usvojila dugo očekivani zakon o restituciji prošle godine, što je preduslov za dobijanje statusa kandidata za EU.

Mada su mnogi Srbi kod kuće i u inostranstvu podneli zahteve za povraćaj svoje imovine, implementacija zakona se pokazala kao teška, a neke grupe se suočavaju sa dodatnim preprekama, dok spore procedure generalno parališu proces.

Zakonom je predviđen povraćaj imovine, uključujući zemljište, bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima, a u slučajevima u kojima imovina ne može da se vrati doći će do kompenzacije u vidu vladinih obveznica.

Kontroverzno je, međutim, što se u zakonu navodi da će ono što je postala vladina imovina nakon 1945, uključujući biblioteke, ambasade, ministarstva, muzeje, zdravstvene institucije, pa čak i umetnička dela, ostati u javnom vlasništvu i neće biti vraćeno bivšim vlasnicima. Umesto toga, ta imovina će biti nadoknađena u vidu obveznica, a država je za to izdvojila dve milijarde evra -- oko 6% svog BDP.

Druge zemlje u regionu takođe se suočavaju sa kontroverzom oko restitucije imovine. Mada je Hrvatska usvojila svoj zakon o restituciji 1996, njime se samo omogućava restitucija imovine ljudima koji su bili državljani Hrvatske te godine. Zakon se takođe ne odnosi na Hrvate čija je imovina konfiskovana, a koji su napustili Hrvatsku i postali državljani drugih zemalja.

A, prema Svetskoj organizaciji za restituciju jevrejske imovine, program restitucije u Makedoniji „odvija se izuzetno sporo i iskomplikovan je neophodnom velikom dokumentacijom o vlasništvu nad imovinom“.

Mada su bivši vlasnici i njihovi naslednici tek od 1. marta u mogućnosti da podnose zahteve u skladu sa novim srpskim zakonom o restituciji, problemi su se već pojavili.

„Sudovi su tako spori. Naši advokati ne poznaju proces. Morate da prikupite dokumentaciju o prethodnom vlasništvu, ali čak i ako to učinite, ne znate šta ćete dobiti nazad i kada. Posle 50 godina i dalje ne znamo ko su zakoniti naslednici ove imovine“, kaže Milićević za SETimes.

Desko Nikitović, generalni konzul Srbije u Sjedinjenim Državama, slaže se da postoje mnoge prepreke. Kako je rekao za SETimes: „Neki ljudi neće moći da podnesu zahtev, zbog nemanja dokaza; neki ljudi su umrli, a nisu imali evidenciju; ljudi su se selili po celom svetu“.

Mada Nikitović vidi mogućnost velikih problema u sprovođenju zakona, on takođe misli da Srbija ima „moralnu, kao i praktičnu obavezu“ da rešava to pitanje i smatra da je to od posebnog značaja za veliku srpsku zajednicu u dijaspori.

„Srbija zaista ne može da dozvoli sebi da ignoriše tako veliku dijasporu. Ali, tu je zapravo više reč o pravdi i odbrani tih ljudi“, kaže Nikitović.

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, izjavio je za SETimes da je Članom 5 Zakona o restituciji predviđeno da se usvoji odvojeni zakon vezan za imovinu uzetu od Jevreja tokom Holokausta.

Međutim, rekao je Fuks, „i dalje čekamo specijalan zakon“. S obzirom da je većina imovine Jevreja zaplenjena 1941. i 1942, u međuvremenu su se možda drugi stanovnici preselili u te kuće. Neki od onih koji su se uselili u kuće koje su prethodno bile u vlasništvu Jevreja sada podnose zahteve za restituciju te imovine, jer ju je komunistički režim konfiskovao posle rata.

„Voleli bismo da se donese amandman na postojeći zakon koji bi zahtevao da podnosioci zahteva podnesu dokumentaciju koja pokazuje kako su došli do vlasništva nad tim nekretninama“, rekao je Fuks.

Vlada se, međutim, usprotivila toj ideji.

Mnogi vide povraćaj imovine porodicama zakonitih vlasnika kao nešto veće od uslova za pridruživanje EU -- kao meru za moralni i politički napredak Srbije.

„Mnogi od nas vide restituciju kao dokaz da li je Srbija zaista demokratska zemlja. Ako ste demokratska zemlja, onda ispunjavate određena legitimna demokratska očekivanja“, rekao je Nikitović.

Nastavak na Southeast European Times...