Izvor: RTS, 18.Maj.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povoljni krediti agraru
Jedan od glavnih razloga zašto se Vlada odlučila da pod povoljnim uslovima kreditira proizvodnju mleka i mesa, jeste smanjenje broja krava i junica. Da bi pomogla zemljoradnicima da više ulože u taj posao, Vlada nudi povoljne kredite sa rokom otpate na tri godine i fiksnom kamatnom stopom od osam odsto.
Prioriteti Ministarstva poljoprivrede u narednom periodu su povećanje proizvodnje mleka i mesa. Razlog - višegodišnje smanjenje broja krava, odnosno sve manje interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << seljaka koji su godinama gubili na svakoj litri isporučenog mleka.
U domaćinstvu Zorana i Verka Tošakovića u Velikoj Ivanči, nadomak Mladenovca žive četiri generacije. Već više od pola veka ne prekidaju proizvodnju mleka, iako sve što proizvedu na njivi potroše u staji. Svaka od 35 rasnih simentalki godišnje da oko 7.000 litara mleka.
"Trebaju nam podsticajna sredstva, da se mnogo brže isplaćuju, da se isplaćuju premije za mleko, da se ne čeka tri meseca. Regres za krave smo dobili u februaru ove godine, što je kasnilo", kaže Verko Tošaković iz Velike Ivanče.
Jedan od glavnih razloga zašto se Vlada odlučila da pod povoljnim uslovima kreditira proizvodnju mleka i mesa, jeste smanjenje broja krava i junica.
Prema podacima Privredne komore, približno 280.000 domaćinstava proizvodi mleko gaji oko 600.000 krava, što je 20 odsto manje nego 2005. godine.
Za razliku od drugih, domaćinstvo Tošakovića ima mnogo planova. Planiraju da rekonstruišu staju, kupe novu opremu za proizvodnju mleka, ali nemaju gotovog novca, pa su im potrebni povoljni krediti koje će moći da vrate.
"Najavljuju dobre mere, dobre kredite, nećemo ništa da pričamo dok ne vidimo šta će biti", rekao je Tošaković.
Za nekoliko dana znaće se više kakvi su uslovi kreditiranja i kako će se i pod kojim uslovima kupovati mehanizacija i oprema. Agroekonomisti ukazuju na to da neće svi biti zadovoljni, jer, i u ovogodišnjem agrarnom budžetu, nema dovoljno para za sve.
Ekonomista Miladin Ševarlić smatra da bi trebalo razmišljati i o nekom socijalno-restriktivnom modelu subvnecionisana poljoprivrede.
"Jedna od takvih mera mogla bi da bude smanjenje maksimalne površine za subvencije sa sto na pedeset hektara imajući u vidu da je ta veličina poseda nekoliko puta veća od prosečne veličine farme u Evropi", kaže Ševarlić.
Prošle godine za subvencije po hektaru izdvojeno je gotovo 11 milijardi dinara, što je čak 60 odsto agrarnog budžeta.
